Дан 212 од 365

1 Дн 22:1–23:32

22:1 И рече Давид: ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу.

22:2 И заповједи Давид да се скупе иностранци који бијаху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји.

22:3 И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и мједи много без мјере,

22:4 И дрва кедровијех без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедровијех Давиду.

22:5 Јер Давид говораше: Соломун је син мој дијете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свијем земљама; зато ћу му приправити што треба. И приправи Давид мноштво прије смрти своје.

22:6 Потом дозва сина својега Соломуна и заповједи му да сазида дом Господу Богу Израиљеву.

22:7 И рече Давид Соломуну: сине! био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога својега.

22:8 Али ми дође ријеч Господња говорећи: много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дома имену мојему, јер си много крви пролио на земљу преда мном.

22:9 Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човјек и смирићу га од свијех непријатеља његовијех унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његова времена.

22:10 Он ће сазидати дом имену мојему, и он ће ми бити син, а ја њему отац, и утврдићу пријесто царства његова над Израиљем довијека.

22:11 Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога својега као што је говорио за те.

22:12 Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога својега.

22:13 Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповједио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се.

22:14 И ево, у невољи својој приправио сам за дом Господњи сто тисућа таланата злата и тисућу тисућа таланата сребра; а мједи и гвожђа без мјере, јер га има много, такођер и дрва и камења приправио сам; а ти додај још.

22:15 А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводјеља, и свакојаких људи вјештијех сваком послу.

22:16 Има злата, сребра, и мједи и гвожђа без мјере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом.

22:17 Потом заповједи Давид свијем кнезовима Израиљевијем да помажу Соломуну сину његову:

22:18 Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу његову.

22:19 Сада дакле управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога својега; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завјета Господњега и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњему.

23:1 И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна сина својега царем над Израиљем.

23:2 И сабра све кнезове Израиљеве и свештенике и Левите.

23:3 И бише избројани Левити од тридесет година и више, и бјеше их на број с главе на главу тридесет и осам тисућа људи.

23:4 Између њих бијаше двадесет четири тисуће одређенијех на посао у дому Господњем, а шест тисућа управитеља и судија;

23:5 А четири тисуће вратара и четири тисуће који хваљаху Господа уз оруђа која начини за хвалу.

23:6 И раздијели их Давид у редове по синовима Левијевим, Гирсону, Кату и Мерарију.

23:7 Од Гирсона бијаху: Ладан и Симеј;

23:8 Синови Ладанови: поглавар Јехило и Зетам и Јоило, тројица;

23:9 (Синови Симејеви: Селомит и Азило и Харан, тројица.) То су поглавари отачких породица Ладановијех.

23:10 А синови Симејеви: Јат, Зина и Јеус и Верија, та су четворица синови Симејеви.

23:11 А Јат бијаше поглавар, а Зиза други; а Јеус и Верија немаху много дјеце, зато се бројаху у један дом отачки.

23:12 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица.

23:13 Синови Амрамови: Арон и Мојсије. Али Арон би одвојен да освећује светињу над светињама, он и синови његови довијека, да каде пред Господом, да му служе и да благосиљају у име његово довијека.

23:14 А синови Мојсија човјека Божијега броје се у племе Левијево.

23:15 Синови Мојсијеви: Гирсам и Елиезер.

23:16 Синови Гирсамови: Севуило поглавар.

23:17 А синови Елиезерови. Реавија поглавар. А немаше Елиезер више синова, него се синови Реавијини умножише веома.

23:18 Синови Исарови: Селомит поглавар.

23:19 Синови Хевронови: Јерија први, Амарија други, Јазило трећи, и Јекамеам четврти.

23:20 Синови Озилови: Миха први и Јесија други.

23:21 Синови Мераријеви: Малије и Мусије. Синови Малијеви: Елеазар и Кис.

23:22 А Елеазар умрије и не имаше синова него само кћери, и њима се оженише синови Кисови, браћа њихова.

23:23 Синови Мусијеви: Малије и Едер и Јеремот, тројица.

23:24 То су синови Левијеви по отачким домовима својим, поглавари домова отачких, који бише избројени по броју имена с главе на главу, који рађаху посао за службу у дому Господњем, од двадесет година и више.

23:25 Јер Давид рече: мир даде Господ Бог Израиљев народу својему, и наставаће у Јерусалиму довијека.

23:26 И Левити неће више носити шатора и посуђа његова за службу његову.

23:27 Јер по пошљедњој наредби Давидовој бише избројени синови Левијеви од двадесет година и више;

23:28 Јер одређени бијаху да помажу синовима Ароновијем у служби у дому Господњем у тријемовима и у клијетима, и да чисте све свете ствари и да раде око службе у дому Господњем,

23:29 И око хљебова постављенијех, и око бијелога брашна за дар и око колача пријеснијех и око тавица, и око свега што се пржи, и око сваке мјере,

23:30 И да стоје јутром и хвале и славе Господа, и тако вечером,

23:31 И кад се год приносе жртве паљенице Господу, у суботе, и на младине и празнике, у броју по реду свом свагда пред Господом,

23:32 И да раде што треба радити у шатору од састанка и у светињи, и за синове Аронове, браћу своју, у служби у дому Господњем.

Дап 26:22–32

22 Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:

23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима.

24 А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.

25 А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем.

26 Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу.

27 Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш.

28 А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.

29 А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех.

30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,

31 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.

32 А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару.

Јов 1:1–4

1 Бијаше човјек у земљи Узу по имену Јов; и тај човјек бијаше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.

2 И роди му се седам синова и три кћери.

3 И имаше стоке седам тисућа оваца и три тисуће камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и бијаше тај човјек највећи од свијех људи на истоку.

4 И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свога дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.