Дан 213 од 365

1 Дн 24:1–25:31

24:1 А међу синовима Ароновијем ово су редови: синови Аронови бјеху Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар.

24:2 Али Надав и Авијуд умријеше прије оца својега и немаху дјеце; зато бише свештеници Елеазар и Итамар.

24:3 И раздјели их Давид: Садока, који бијаше од синова Елеазаровијех, и Ахимелеха, који бијаше од синова Итамаровијех, по реду њихову у служби њиховој.

24:4 И нађе се синова Елеазаровијех више поглавица него синова Итамаровијех, кад их раздијелише: од синова Елеазаровијех бијаше поглавица по домовима отачким шеснаест, а од синова Итамаровијех осам по домовима отачким.

24:5 И бише раздијељени ждријебом и један и други; јер поглавари у светињи и поглавари пред Богом бијаху и од синова Елеазаровијех и од синова Итамаровијех.

24:6 И пописа их Семаја син Натанаилов писар од племена Левијева пред царем и кнезовима и Садоком свештеником и Ахимелехом сином Авијатаровијем и пред поглаварима породица отачких међу свештеницима и Левитима, један дом отачки узевши за Елеазара а један за Итамара.

24:7 И паде први ждријеб на Јојарива, други на Једају,

24:8 Трећи на Харима, четврти на Сеорима,

24:9 Пети на Малхију, шести на Мејамина,

24:10 Седми на Акоса, осми на Авију,

24:11 Девети на Исуја, десети на Сеханију,

24:12 Једанаести на Елијасива, дванаести на Јакима,

24:13 Тринаести на Уфу, четрнаести на Јесевава,

24:14 Петнаести на Вилгу, шеснаести на Имира,

24:15 Седамнаести на Езира, осамнаести на Афисиса,

24:16 Деветнаести на Петају, двадесети на Језекила,

24:17 Двадесет први на Јахина, двадесет други на Гамула,

24:18 Двадесет трећи на Делају, двадесет четврти на Мазију.

24:19 То је ред њихов за службу њихову, којим иду у дом Господњи на посао свој по наредби Арона оца својега, како му бјеше заповједио Господ Бог Израиљев.

24:20 А од осталијех синова Левијевих бијаше од синова Амрамовијех Суваило; од синова Суваиловијех Једаја,

24:21 Од Реавије, од синова Реавијиних поглавар Јесија;

24:22 Од синова Исаровијех Селомот, од синова Селомотовијех Јат;

24:23 А од синова Јеријиних Амарија други, Јазило трећи, Јекамеам четврти;

24:24 Од синова Узиловијех Миха; од синова Мишинијех Самир;

24:25 Брат Мишин Јесија; од синова Јесинијих Захарија.

24:26 Синови Мераријеви: Малије и Мусије; од синова Јазијиних Вено.

24:27 Синови Мераријеви од Јазије: Вено и Соам и Захур и Иврије;

24:28 Од Малија Елеазар, који немаше синова;

24:29 Од Киса, од синова Кисовијех: Јерамеило;

24:30 И од синова Мусијевих Малије и Едер и Јеримот. То бијаху синови Левитски по домовима отаца својих.

24:31 И они бацаше ждријеб према браћи својој, синовима Ароновијем, пред Давидом и Садоком и Ахимелехом и поглаварима домова отачких међу свештеницима и Левитима, од домова отачких сваки поглавар према брату својему млађему.

25:1 И одвоји Давид с војводама за службу синове Асафове и Еманове и Једутунове, који ће пророковати уз гусле и псалтире и кимвале; и бише између њих избројани људи за посао у својој служби:

25:2 Од синова Асафовијех: Захур и Јосиф и Нетанија и Асарила, синови Асафови, под руком Асафа, који пророковаше по наредби царевој;

25:3 Од Једутуна: шест синова Једутуновијех: Гедалија и Сорије и Јесаија, Асавија и Мататија и Симеј под руком оца својега Једутуна, који пророковаше уз гусле хвалећи и славећи Господа;

25:4 Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севуило и Јеримот, Ананија и Ананије, Елијата, Гидалтија и Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот.

25:5 Ти сви бијаху синови Емана видиоца царева у ријечима Божијим да се узвишује рог; јер Бог даде Еману четрнаест синова и три кћери.

25:6 Сви они бијаху под руком оца својега пјевајући у дому Господњем уз кимвале и псалтире и гусле, за службу у дому Божијем, како цар наређиваше Асафу и Једутуну и Еману.

25:7 И бјеше их на број с браћом њиховом обученом пјесмама Господњим, двјеста и осамдесет и осам, самијех вјештака.

25:8 И бацише ждријеб за службу своју, мали као велики, учитељ као ученик;

25:9 И паде први ждријеб за Асафа на Јосифа, други на Гедалију с браћом и синовима његовијем, њих дванаест;

25:10 Трећи на Захура, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:11 Четврти на Исерија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:12 Пети на Нетанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:13 Шести на Вукију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:14 Седми на Јесарилу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:15 Осми на Јесаију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:16 Девети на Матанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:17 Десети на Симеја, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:18 Једанаести на Азареила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:19 Дванаести на Асавију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:20 Тринаести на Савуила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:21 Четрнаести на Мататију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:22 Петнаести на Јеремота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:23 Шеснаести на Ананију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:24 Седамнаести на Јосвекасу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:25 Осамнаести на Ананија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:26 Деветнаести на Малотија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:27 Двадесети на Елијату, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:28 Двадесет први на Отира, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:29 Двадесет други на Гидалтију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:30 Двадесет трећи на Мазиота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25:31 Двадесет четврти на Ромамти-Езера, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

Дап 27:1–29

1 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.

2 А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна.

3 И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују.

4 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни.

5 И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску.

6 И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.

7 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.

8 И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја.

9 А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле

10 Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех.

11 Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи.

12 А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу.

13 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.

14 Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон.

15 А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.

16 А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,

17 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.

18 А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре.

19 И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски.

20 А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити.

21 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.

22 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;

23 Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим,

24 Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.

25 Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.

26 Али ваља нам доћи на једно острво.

27 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.

28 И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати.

29 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.

Пс 91:1–16

1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.

2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.

3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,

6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."