Дан 24 од 365

1 Мој 45:1–46:34

45:1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.

45:2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.

45:3 И рече Јосиф браћи својој: ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

45:4 А Јосиф рече браћи својој: приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, којега продадосте у Мисир.

45:5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашега.

45:6 Јер је већ двије године дана глад у земљи, а биће још пет година, гдје неће бити ни орања ни жетве.

45:7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.

45:8 И тако нијесте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његова и старјешином над свом земљом Мисирском.

45:9 Вратите се брже к оцу мојему и кажите му: овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклијевати.

45:10 Сједјећеш у земљи Гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и што је год твоје.

45:11 И ја ћу те хранити ондје, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и што је год твоје.

45:12 А ето видите очима својима, и брат мој Венијамин својима очима, да вам ја из уста говорим.

45:13 Кажите оцу мојему сву славу моју у Мисиру и што сте год видјели; похитајте и доведите овамо оца мојега.

45:14 Тада паде око врата Венијамину брату својему и плака. И Венијамин плака о врату његову.

45:15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

45:16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовијем;

45:17 И рече Фараон Јосифу: кажи браћи својој: овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу Хананску,

45:18 Па узмите оца својега и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи Мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.

45:19 А ти им заповједи: овако учините: узмите са собом из земље Мисирске кола за дјецу своју и за жене своје, и поведите оца својега и дођите овамо;

45:20 А на покућство своје не гледајте, јер што има најбоље у свој земљи МИсирској ваше је.

45:21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповијести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.

45:22 И свакоме даде по двоје хаљине а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.

45:23 А оцу својему посла још десет магараца натоваренијех најљепшијех ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоваренијех жита и хљеба и јестива оцу на пут.

45:24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: немојте се корити путем.

45:25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу Хананску к Јакову оцу својему.

45:26 И јавише му и рекоше: још је жив Јосиф, и заповједа над свом земљом Мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вјероваше.

45:27 Али кад му казаше све ријечи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и видје кола, која посла Јосиф по оца, тада оживје дух Јакова оца њихова;

45:28 И рече Израиљ: доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро.

46:1 Тада пође Израиљ са свијем што имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца својега Исака.

46:2 И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: ево ме.

46:3 И Бог му рече: ја сам Бог, Бог оца твојега; не бој се отићи у Мисир; јер ћу ондје начинити од тебе народ велик.

46:4 Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.

46:5 И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова оца својега и дјецу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.

46:6 И узеше стоку своју и благо своје што бијаху стекли у земљи Хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.

46:7 Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.

46:8 А ово су имена дјеце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим;

46:9 И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.

46:10 А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке.

46:11 Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.

46:12 Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли бјеху Ир и Авнан у земљи Хананској, али бијаху синови Фаресови Есром и Јемуило.

46:13 Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон.

46:14 Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило.

46:15 То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његовијех и кћери његовијех бјеше тридесет и три.

46:16 Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије.

46:17 Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило.

46:18 То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.

46:19 А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.

46:20 А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете кћери Потифере свештеника Онскога: Манасија и Јефрем.

46:21 А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад.

46:22 То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.

46:23 И син Данов: Асом.

46:24 А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим.

46:25 То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.

46:26 А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир а изађоше од бедара његовијех, осим жена синова Јаковљевијех, свега душа бјеше шездесет и шест.

46:27 И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљева, што дођоше у Мисир, бјеше седамдесет.

46:28 А Јуду посла Јаков напријед к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу Гесемску.

46:29 А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу својему у Гесем; и кад га видје Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његову.

46:30 И рече Израиљ Јосифу: сада не марим умријети кад сам те видио да си јоште жив.

46:31 А Јосиф рече браћи својој и дому оца својега: идем да јавим Фараону; али ћу му казати: браћа моја и дом оца мојега из земље Хананске дођоше к мени;

46:32 А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и што год имају.

46:33 А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: каку радњу радите?

46:34 А ви кажите: пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи Гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти.

Мт 16:1–16

1 И приступише к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба.

2 А он одговарајући рече им: увече говорите: биће ведро; јер је небо црвено.

3 И ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати?

4 Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

5 И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба.

6 А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога.

7 А они мишљаху у себи говорећи: то је што нијесмо хљеба узели.

8 А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели?

9 Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

10 Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

11 Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејскога?

12 Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

13 А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: ко говоре људи да је син човјечији?

14 А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

15 Рече им Исус: а ви шта мислите ко сам ја?

16 А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога.

Пс 12:1–8

1 Помагај, Господе; јер неста светијех, јер је мало вјернијех међу синовима човјечијим.

2 Лаж говоре један другоме,уснама лажљивијем говоре из срца дволична.

3 Истријебиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 Људе, који говоре: језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе.

6 Ријечи су Господње ријечи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овога довијека.

8 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човјечији.