Дан 250 од 365

Јест 4:1–5:14

4:1 А Мардохеј дознав све шта би, раздрије хаљине своје и обуче се у костријет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко.

4:2 И дође до пред врата царева, јер не бјеше слободно ући на врата царева у костријети.

4:3 И у свијем земљама, у које год мјесто дође ријеч царева и заповијест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у костријети и пепелу лежаху.

4:4 И дођоше дјевојке Јестирине и дворани њезини, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега костријет; али он не прими.

4:5 Тада дозва Јестира Атаха дворанина царева, којега јој бјеше дао да јој служи, и заповједи му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто.

4:6 И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која бијаше пред вратима царевијем.

4:7 И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истријеби;

4:8 И пријепис од заповијести која би проглашена у Сусану да се истријебе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ.

4:9 И вративши се Атах каза Јестири ријечи Мардохејеве.

4:10 А Јестира рече Атаху и заповједи му да каже Мардохеју:

4:11 Знају све слуге цареве и народ по земљама царевијем да ко би год, човјек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нијесам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана.

4:12 И казане бише Мардохеју ријечи Јестирине.

4:13 А Мардохеј опет поручи Јестири: немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому цареву.

4:14 Јер ако ти узмучиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твојега погинућете; и ко зна нијеси ли за овако вријеме дошла до царства.

4:15 Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју:

4:16 Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим дјевојкама постити такођер, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.

4:17 Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповједи Јестира.

5:1 А трећи дан обуче се Јестира у царско одијело, и стаде у тријему унутрашњега двора царскога према стану цареву; а цар сјеђаше на царском пријестолу свом у двору царском према вратима од двора.

5:2 И кад цар угледа царицу Јестиру гдје стоји у тријему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му бјеше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.

5:3 И рече јој цар: што ти је, царице Јестиро? и шта желиш? ако је и до половине царства, даће ти се.

5:4 А Јестира рече: ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на објед који сам му зготовила.

5:5 А цар рече: зовите брже Амана да учини што рече Јестира. И дође цар с Аманом на објед који зготови Јестира.

5:6 Потом цар напив се вина рече Јестири: шта желиш? даће ти се; и шта молиш? ако је и до половине царства, биће.

5:7 А Јестира одговарајући рече: желим и молим:

5:8 Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да што желим и учини што молим, нека опет дође цар с Аманом на објед који ћу им зготовити, и сјутра ћу учинити по ријечи царевој.

5:9 И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад видје Аман Мардохеја на вратима царевијем а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гњева на Мардохеја.

5:10 Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.

5:11 И приповједи им Аман о слави богатства својега и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.

5:12 И дода Аман: па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на објед, који бјеше зготовила, па и сјутра сам позван к њој с царем.

5:13 Али све то није ми ни на што докле год гледам онога Мардохеја Јудејца гдје сједи на вратима царевијем.

5:14 Тада му рече Сереса жена његова и сви пријатељи његови: нека начине вјешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима објеси Мардохеј, па иди с царем весео на објед. И то би по вољи Аману и приправи вјешала.

Рим 11:1–20

1 Говорим дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од сјемена Авраамова од кољена Венијаминова.

2 Не одбаци Бог народа својега, који напријед позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

3 Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

4 А шта му говори Божиј одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише кољена пред Ваалом.

5 Тако дакле и у садашње вријеме остатак би по избору благодати.

6 Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дијела није више благодат, јер дјело већ не би било дјело.

7 Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслијепише.

8 Као што је написано: даде им Бог духа неосјетљивога, очи да не виде, и уши да не чују до самога данашњега дана.

9 И Давид говори: да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

10 Да се њихове очи заслијепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

11 Говорим дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрјешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

12 А кад је погрјешка њихова богатство свијету и штета њихова богатство незнабошцима, а камо ли да се испуне?

13 Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

14 Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

15 Јер кад је одмет њихов примирење свијету, шта шта би било примљење, осим живот из мртвијех?

16 Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране.

17 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих, и постао си заједничар у коријену и у масти од маслине;

18 Не хвали се гранама; ако ли се пак хвалиш, не носиш ти коријена него коријен тебе.

19 А рећи ћеш: одломише се гране да се ја прицијепим.

20 Добро! невјерством одломише се, а ти вјером стојиш; не поноси се, него се бој.

Јов 11:1–12

1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 Зар на многе ријечи нема одговора? или ће човјек говорљив остати прав?

3 Хоће ли твоје лажи умучкати људе? и кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

4 Јер си рекао: чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућега?

8 То су висине небеске, шта ћеш учинити? дубље је од пакла, како ћеш познати?

9 Дуже од земље, шире од мора.

10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће му бранити?

11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

12 Човјек безуман постаје разуман, премда се човјек рађа као дивље магаре.