Дан 281 од 365

Јер 5:1–6:30

5:1 Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.

5:2 Ако и говоре: тако да је жив Господ! опет се криво куну.

5:3 Господе! не гледају ли очи твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.

5:4 И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњега, закона Бога својега.

5:5 Идем к властелима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога својега; али и они изломише јарам, покидаше свезе.

5:6 Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њиховијех, ко год изиде из њих биће растргнут, јер је много гријеха њиховијех и силни су одмети њихови.

5:7 Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се гомилом.

5:8 Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњега својега.

5:9 Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу?

5:10 Изидите му на зидове и развалите, али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње.

5:11 Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.

5:12 Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни глади.

5:13 А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако.

5:14 Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако говорите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.

5:15 Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што говори;

5:16 Којему је тул као гроб отворен, сви су јаки.

5:17 И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.

5:18 Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти.

5:19 Јер кад речете: зашто нам чини Господ Бог наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.

5:20 Јавите ово у дому Јаковљеву, и огласите у Јуди, говорећи:

5:21 Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете.

5:22 Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи.

5:23 Али је у народа овога срце упорно и непокорно; отступише и отидоше.

5:24 Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Бога својега, који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву.

5:25 Безакоња ваша одвраћају то, и гријеси ваши одбијају добро од вас.

5:26 Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.

5:27 Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише.

5:28 Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.

5:29 Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?

5:30 Чудо и страхота бива у земљи.

5:31 Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мојему то мило. А шта ћете радити на пошљедак?

6:1 Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од сјевера и велика погибао.

6:2 Учиних кћер Сионску да је као лијепа и њежна дјевојка.

6:3 К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје мјесто.

6:4 Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сјенке вечерње одуљаше.

6:5 Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њезине.

6:6 Јер овако говори Господ над војскама: сијеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.

6:7 Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.

6:8 Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу гдје се не живи.

6:9 Овако говори Господ над војскама: остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.

6:10 Коме ћу говорити и свједочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, ријеч је Господња њима потсмијех, није им мила.

6:11 Зато сам пун гњева Господњега; изнемогох устежући га; просућу га на дјецу по улицама и на сабране младиће, и човјек и жена ухватиће се, и стари и временити.

6:12 И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.

6:13 Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.

6:14 И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема.

6:15 Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.

6:16 Господ рече овако: станите на путовима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добра, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: нећемо да идемо.

6:17 И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо.

6:18 Зато чујте, народи, и познај, зборе, што је међу њима.

6:19 Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој.

6:20 Што ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нијесу ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.

6:21 Зато овако говори Господ: ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и оцеви и синови, сусјед и пријатељ му, и погинуће.

6:22 Овако говори Господ: ево народ ће доћи из земље сјеверне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.

6:23 Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњма, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска.

6:24 Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

6:25 Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.

6:26 Кћери народа мојега, припаши костријет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.

6:27 Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.

6:28 Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, мјед су и гвожђе, сви су покварени.

6:29 Изгорјеше мјехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.

6:30 Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.

2 Кор 6:1–7:16

6:1 Молимо вас пак као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.

6:2 Јер он говори: у вријеме најбоље послушах те, и у дан спасенија помогох ти. Ево сад је вријеме најбоље, ево сад је дан спасенија!

6:3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;

6:4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама,

6:5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,

6:6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,

6:7 У ријечи истине, у сили Божијој, с оружјем правде и надесно и налијево,

6:8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

6:9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени а не уморени,

6:10 Као жалосни а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.

6:11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.

6:12 Вама није тијесно мјесто у нама, али вам је тијесно у срцима вашијем.

6:13 А да ми вратите (као дјеци говорим), распространите се и ви.

6:14 Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? или какву заједницу има видјело с тамом?

6:15 Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником?

6:16 Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живљећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.

6:17 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,

6:18 И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ.

7:1 Имајући дакле овака обећања, о љубазни! да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа, и да творимо светињу у страху Божијему.

7:2 Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.

7:3 Не говорим на осуђене, јер прије рекох да сте у срцима нашијем, да бих с вама и умро и живљео.

7:4 Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утјехе, изобилан сам радошћу поред свију брига нашијех.

7:5 Јер кад дођосмо у Маћедонију, никака мира немаше тијело наше, него у свему бијаше у невољи: споља борбе, изнутра страх.

7:6 Али Бог, који тјеши понижене, утјеши нас доласком Титовијем.

7:7 А не само доласком његовијем, него и утјехом којом се он утјеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.

7:8 Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бијах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.

7:9 Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

7:10 Јер жалост која је по Богу доноси за спасеније покајање, за које се нигда не каје; а жалост овога свијета смрт доноси.

7:11 Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? каково правдање, каку неповољност, какав страх, каку жељу, каку ревност, каку освету? У свему показасте се да сте чисти у дјелу.

7:12 Јер ако вам и писах, не овога ради који је скривио, нити онога ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.

7:13 Зато се утјешисмо утјехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.

7:14 Јер што сам му се за вас похвалио, нијесам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.

7:15 И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свију вас, како сте га са страхом и дрктањем примили.

7:16 Радујем се дакле што се у свему смијем ослонити на вас.

Јов 20:9–21

9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видјети мјесто његово.

10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати што је отео.

11 Кости ће његове бити пуне гријеха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

14 Ипак ће се јело његово претворити у цријевима његовијем, постаће у њему јед аспидин.

15 Благо што је прождро избљуваће, из трбуха његова истјераће га Бог.

16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

17 Неће видјети потока ни ријека којима тече мед и масло.

18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промјена, и неће се радовати.

19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

20 Јер није нигда осјетио мира у трбуху свом, ни што му је најмилије неће сачувати.

21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.