Дан 347 од 365

Ос 4:1–8:14

4:1 Чујте ријеч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи;

4:2 Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу.

4:3 Зато ће тужити земља, и што год живи на њој пренемоћи ће, и звијери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помријети.

4:4 Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они који се препиру са свештеником.

4:5 Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју.

4:6 Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога својега, и ја ћу заборавити синове твоје.

4:7 Што се више множише, то ми више гријешише; славу њихову претворићу у срамоту.

4:8 Од гријеха народа мојега хране се, и лакоме се на безакоње њихово.

4:9 Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путове његове и платићу му за дјела његова.

4:10 И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу.

4:11 Курварство и вино и маст одузима срце.

4:12 Народ мој пита дрво своје, и палица му његова одговара; јер дух курварски заводи их да се курвају отступивши од Бога својега.

4:13 Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и бријестовима, јер им је сјен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу.

4:14 Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалијем женама; и народ неразумни пропашће.

4:15 Ако се ти курваш, Израиљу, нека не гријеши Јуда; и не идите у Галгал нити идите у Ветавен, и не куните се: тако да је жив Господ.

4:16 Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространу мјесту.

4:17 Јефрем се удружио с лажнијем боговима; остави га.

4:18 Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота.

4:19 Вјетар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих.

5:1 Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору.

5:2 Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све.

5:3 Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни.

5:4 Не управљају дјела својих да се врате к Богу својему; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.

5:5 И поноситост Израиљева свједочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.

5:6 Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али га неће наћи; уклонио се је од њих.

5:7 Изневјерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождријети мјесец дана с достојањем њиховијем.

5:8 Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у Ветавену: за тобом, Венијамине!

5:9 Јефрем ће опустјети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевијем што ће зацијело бити.

5:10 Кнезови су Јудини као они који премјештају међу; излићу на њих као воду јарост своју.

5:11 Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповијешћу.

5:12 Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудину.

5:13 И Јефрем видје болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцијелити нити ће вас опростити ране ваше.

5:14 Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудину; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однијећу и нико неће избавити.

5:15 Отићи ћу и вратићу се на своје мјесто докле не признаду своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме.

6:1 Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и исцијелиће нас, рани, и завиће нас.

6:2 Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим.

6:3 Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати; јер му је излазак уређен као зора и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.

6:4 Што да ти учиним, Јефреме? што да ти учиним, Јуда? јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.

6:5 Зато их сјекох преко пророка и убијах ријечима уста својих, и свјетлост судова твојих изиде.

6:6 Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.

6:7 Али они преступише завјет као Адам; ту ме изневјерише.

6:8 Галад је град онијех који чине безакоње, по њему су крвави трагови.

6:9 А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.

6:10 У дому Израиљеву видим страхоту; ондје је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.

6:11 И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа својега.

7:1 Кад лијечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа Самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.

7:2 И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дјела њихова, преда мном су.

7:3 Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.

7:4 Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хљебар, који престане стражити кад замијеси тијесто па докле ускисне.

7:5 На дан цара нашега разбољеше се кнезови од мијеха вина, и он пружи руку своју потсмјевачима.

7:6 Јер на засједе своје управљају срце своје, које је као пећ; хљебар њихов спава цијелу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.

7:7 Сви су као пећ угријани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.

7:8 Јефрем се помијешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.

7:9 Иностранци једу му силу, а он не зна; сиједе косе попадају га, а он не зна.

7:10 И поноситост Израиљева свједочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу својему нити га траже уза све то.

7:11 И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.

7:12 Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њихову.

7:13 Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневјерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.

7:14 Нити ме призиваше из срца својега, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се отступају од мене.

7:15 Кад их карах, укријепих им мишице; али они мислише зло на ме.

7:16 Враћају се, али не к вишњему, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обијести језика својега; то ће им бити потсмијех у земљи Мисирској.

8:1 Трубу на уста, и реци: као орао иде на дом Господњи; јер преступише завјет мој и отпадише се од закона мојега.

8:2 Израиљ ће викати к мени: Боже мој; познајемо те.

8:3 Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.

8:4 Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра својега и од злата својега граде себи ликове, да се истријебе.

8:5 Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?

8:6 Јер је и оно од Израиља; начинио га је умјетник, и није Бог; теле ће Самаријско отићи у комаде.

8:7 Јер сију вјетар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; да би и дала, прождријеће га туђинци.

8:8 Прождријеће се Израиљ, биће међу народима као суд на ком нема милине.

8:9 Јер отидоше к Асирцу, дивљему магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.

8:10 А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена цара над кнезовима.

8:11 Што умножи Јефрем олтаре да гријеши, биће му олтари на гријех.

8:12 Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.

8:13 За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове; они ће се вратити у Мисир.

8:14 Израиљ заборави творца својега, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овому, и спалиће дворове оному.

Отк 5:1–14

1 И видјех у десници онога што сјеђаше на пријестолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.

2 И видјех анђела јака гдје проповиједа гласом великијем: ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине?

3 И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.

4 И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.

5 И један од старјешина рече ми: не плачи, ево је надвладао лав, који је од кољена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезинијех.

6 И видјех, и гле, насред пријестола и четири животиње, и посред старјешина јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланијех по свему свијету.

7 И дође и узе књигу из деснице онога што сјеђаше на пријестолу.

8 И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старјешине падоше пред јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светијех.

9 И пјеваху пјесму нову говорећи: достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њезине; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од свакога кољена и језика и народа и племена,

10 И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.

11 И видјех, и чух глас анђела многијех око пријестола и животиња и старјешина, и бјеше број њихов хиљада хиљада.

12 Говорећи гласом великијем: достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.

13 И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух гдје говоре: ономе што сједи на пријестолу, и јагњету благослов и част и слава и држава ва вијек вијека.

14 И четири животиње говораху: амин. И двадесет и четири старјешине падоше и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека.

Јов 38:16–28

16 Јеси ли долазио до дубина морских? и по дну пропасти јеси ли ходио?

17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сјена смртнога јеси ли видио?

18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? кажи, ако знаш све то.

19 Који је пут к стану свјетлости? и гдје је мјесто тами,

20 Да би је узео и одвео до међе њезине, и знао стазе к дому њезину?

21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.

22 Јеси ли улазио у ризнице шњежне? или ризнице градне јеси ли видио,

23 Које чувам за вријеме невоље, за дан боја и рата?

24 Којим се путем дијели свјетлост и устока се разилази по земљи?

25 Ко је раздијелио јазове поводњу и пут свјетлици громовној?

26 Да би ишао дажд на земљу гдје нема никога, и на пустињу гдје нема човјека,

27 Да напоји пуста и неродна мјеста, и учини да расте трава зелена.

28 Има ли дажд оца? или ко је родио капље росне?