Дан 348 од 365

Ос 9:1–12:14

9:1 Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш отступивши од Бога својега, милујеш плату курварску по свијем гумнима житнијем.

9:2 Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити.

9:3 Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у Асирској.

9:4 Неће приносити Господу вина, нити ће му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хљеб онијех који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хљеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи.

9:5 Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњега?

9:6 Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наслиједиће коприва, трње ће им бити у шаторима.

9:7 Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твојега и велику мржњу.

9:8 Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свијем путовима његовијем, мржња је у дому Бога његова.

9:9 Дубоко су се покварили као у вријеме Гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће гријехе њихове.

9:10 Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видјех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његову; они отидоше к Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им бјеше мило.

9:11 Јефремова ће слава одлетјети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.

9:12 Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без дјеце, да не остане ниједан; и тешко њима кад отступим од њих.

9:13 Јефрем, кад га гледах, бјеше као Тир, посађен на љупку мјесту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје.

9:14 Подај им, Господе; шта ћеш им дати? подај им утробу пометљиву и дојке усахле.

9:15 Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато ондје мрзим на њих; за злоћу дјела њиховијех изагнаћу их из дома својега; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници.

9:16 Ударен би Јефрем; коријен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.

9:17 Одбациће их Бог мој, јер га не слушају, и скитаће се по народима.

10:1 Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.

10:2 Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.

10:3 Јер сада говоре: немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар?

10:4 Говоре ријечи кунући се лажно кад уговарају вјеру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.

10:5 За јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.

10:6 И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намјером својом.

10:7 Цара ће Самаријскога нестати као пјене поврх воде.

10:8 И обориће се висине Авенске, гријех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховијем, и говориће горама: покријте нас, и хумовима: падните на нас.

10:9 Од времена Гавајскога гријешио си, Израиљу; ондје осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.

10:10 По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.

10:11 Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лијепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.

10:12 Сијте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је вријеме да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.

10:13 Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.

10:14 Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад бијаше рат, мајка би размрскана са синовима.

10:15 Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.

11:1 Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах сина својега.

11:2 Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.

11:3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.

11:4 Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.

11:5 Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.

11:6 И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.

11:7 Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к вишњему, али се ниједан не подиже.

11:8 Како да те дам, Јефреме? да те предам, Израиљу? како да учиним од тебе као од Адаме? да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.

11:9 Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, светац усред тебе; нећу доћи на град.

11:10 Ићи ће они за Господом; он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;

11:11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље Асирске; и населићу их у кућама њиховијем, говори Господ.

12:1 Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев пријеваром; али Јуда још влада с Богом и вјеран је са светима.

12:2 Јефрем се храни вјетром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и хватају вјеру с Асирцем и носе уље у Мисир.

12:3 И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путовима његовијем, платиће му по дјелима његовијем.

12:4 У утроби ухвати за пету брата својега, и у сили својој бори се с Богом;

12:5 Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли му се; нађе га у Ветиљу, и ондје говори с нама.

12:6 Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен.

12:7 Ти дакле обрати се к Богу својему, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога својега.

12:8 Трговац је Јефрем, у руци су му мјерила лажна, мило му је да чини криво.

12:9 И говори Јефрем: баш се обогатих, стекох благо, ни у ком труду мом неће ми наћи неправде која би била гријех.

12:10 А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, још ћу ти дати да сједиш у шаторима као о празницима.

12:11 И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка.

12:12 Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој.

12:13 И Јаков побјеже у земљу Сирску, и Израиљ служи за жену, и за жену чува овце.

12:14 И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га.

12:15 Јефрем га љуто разгњеви; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов.

Отк 6:1–17

1 И видјех кад отвори јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње гдје говори као глас громовни: дођи и виђи.

2 И видјех, и гле, коњ бијел, и онај што сјеђаше на њему имадијаше стријелу; и њему се даде вијенац, и изиђе побјеђујући, и да побиједи.

3 И кад отвори други печат, чух другу животињу гдје говори: дођи и виђи.

4 И изиђе други коњ риђ, и ономе што сјеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другога, и даде му се мач велики.

5 И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу гдје говори: дођи и виђи. И видјех, и гле, коњ вран, и онај што сјеђаше на њему имађаше мјерила у руци својој.

6 И чух глас између четири животиње гдје говори: ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити.

7 И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње гдје говори: дођи и виђи.

8 И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бјеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и звјерињем земаљскијем.

9 И кад отвори пети печат, видјех под олтаром душе побијенијех за ријеч Божију и за свједочанство које имаху.

10 И повикаше гласом великијем говорећи: докле, господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи?

11 И дане бише свакоме од њих хаљине бијеле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.

12 И видјех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од костријети, и мјесец поста као крв;

13 И звијезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики вјетар заљуља.

14 И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с мјеста својијех покренуше се.

15 И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горскијем;

16 И говорише горама и камењу: падните на нас, и сакријте нас од лица онога што сједи на пријестолу, и од гњева јагњетова.

17 Јер дође велики дан гњева његова, и ко може остати?

Јов 38:29–41

38:29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,

38:30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

38:31 Можеш ли свезати милине влашићима? или свезу штапима раздријешити?

38:32 Можеш ли извести јужне звијезде на вријеме? Или кола са звијездама њиховијем хоћеш ли водити?

38:33 Знаш ли ред небески? можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?

38:34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?

38:35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти реку: ево нас?

38:36 Ко је метнуо човјеку у срце мудрост? или ко је дао души разум?

38:37 Ко ће избројити облаке мудрошћу, и мјехове небеске ко ће излити,

38:38 Да се расквашен прах згусне и груде се слијепе?

39:1 Ловиш ли ти лаву лов? и лавићима трбух пуниш,

39:2 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

39:3 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?