Дан 349 од 365

Ос 13:1–14:9

13:1 Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се огријеши о Вала, те умрије.

13:2 И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.

13:3 Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.

13:4 А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.

13:5 Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

13:6 Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

13:7 Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.

13:8 Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.

13:9 Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.

13:10 Гдје ти је цар? гдје је? нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје, за које си говорио: дај ми цара и кнезове?

13:11 Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.

13:12 Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.

13:13 Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

13:14 Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? кајање ће бити сакривено од очију мојих.

13:15 Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада.

13:16 Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.

14:1 Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу својему, јер си пао својега ради безакоња.

14:2 Узмите са собом ријечи, и обратите се ка Господу; реците му: опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих.

14:3 Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњма, нити ћемо више говорити дјелу руку својих: Боже наш; јер у тебе налази милост сирота.

14:4 Исцијелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гњев мој одвратити од њега.

14:5 Бићу као роса Израиљу, процвјетаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска.

14:6 Рашириће се гране његове, и љепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански.

14:7 Они ће се вратити и сједјети под сјеном његовијем, рађаће као жито и цвјетаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино Ливанско.

14:8 Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод.

14:9 Ко је мудар, нека разумије ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путови Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.

Јоил 1:1–20

1 Ријеч Господња која дође Јоилу сину Фатуилову.

2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако што било за вашега времена или за времена ваших отаца?

3 Приповиједајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену.

4 Што оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и што оста иза хрушта изједе црв.

5 Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших.

6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

7 Потр винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле.

8 Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје.

9 Неста дара и наљева из дома Господњега; туже свештеници, слуге Господње.

10 Опустје поље, тужи земље; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев.

14 Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу:

15 Јаох дана! јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од свемогућега.

16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега?

17 Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

18 Како уздише стока! како су се смела говеда! јер немају паше; и овце гину.

19 К теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

20 И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.

Отк 7:1–17

1 И потом видјех четири анђела гдје стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не душе вјетар на земљу, ни на море, ни на икако дрво.

2 И видјех другога анђела гдје се пење од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога; и повика гласом великијем на четири анђела којима бјеше дано да кваре земљу и море, говорећи:

3 Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашега на челима њиховима.

4 И чух број запечаћенијех, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћенијех од свију кољена синова Израиљевијех;

5 Од кољена Јудина дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Рувимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Гадова дванаест хиљада запечаћенијех;

6 Од кољена Асирова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Нефталимова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Манасијина дванаест хиљада запечаћенијех;

7 Од кољена Симеунова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Левијева дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Исахарова дванаест хиљада запечаћенијех;

8 Од кољена Завулонова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Јосифова дванаест хиљада запечаћенијех; од кољена Венијаминова дванаест хиљада запечаћенијех.

9 Потом видјех, и гле, народ многи, којега не може нико избројити, од свакога језика и кољена и народа и племена, стајаше пред пријестолом и пред јагњетом, обучен у хаљине бијеле, и палме у рукама њиховима.

10 И повикаше гласом великијем говорећи: спасеније Богу нашему, који сједи на пријестолу, и јагњету.

11 И сви анђели стајаху око пријестола и старјешине и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу.

12 Говорећи: амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашему ва вијек вијека. Амин.

13 И одговори један од старјешина говорећи ми: ови обучени у бијеле хаљине ко су, и откуда дођоше?

14 И рекох му: господару! ти знаш. И рече ми: ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убијелише хаљине своје у крви јагњетовој.

15 За то су пред пријестолом Божијим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што сједи на пријестолу уселиће се у њих.

16 Више неће огладњети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.

17 Јер јагње, које је насред пријестола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех.

Пс 145:1–21

1 Узвишиваћу те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име твоје од вијека до вијека.

2 Сваки ћу те дан благосиљати, и хвалићу име твоје довијека и без престанка.

3 Велик је Господ, и ваља га славити, и величанство његово не може се досегнути.

4 Од кољена до кољена хвалиће дјела твоја, и силу твоју казивати.

5 О високој слави твојега величанства, и о дивним дјелима твојим размишљам.

6 Приповиједаће силу чудеса твојих, и ја ћу величанство твоје казивати.

7 Хвалиће велику доброту твоју и правду твоју пјеваће.

8 Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости.

9 Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дјела своја.

10 Нека те славе, Господе, сва дјела твоја, и свеци твоји нека те благосиљају.

11 Нека казују славу царства твојега, и силу твоју приповиједају.

12 Да би јавили синовима људским силу твоју, и високу славу царства твојега.

13 Царство је твоје царство свијех вијекова, и влада твоја на сва кољена.

14 Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте.

15 Очи су свијех к теби управљене, и ти им дајеш храну на вријеме;

16 Отвораш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.

17 Праведан је Господ у свијем путовима својим, и свет у свијем дјелима својим.

18 Господ је близу свијех који га призивају, свијех, који га призивају у истини.

19 Жељу испуња онима који га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им.

20 Чува Господ све који га љубе, а безбожнике све ће истријебити.

21 Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тијело свето име његово увијек и без престанка.