Дан 50 од 365

3 Мој 2:1–3:17

2:1 А кад ко хоће да принесе на жртву Господу дар, бијело брашно нека буде жртва његова, и нека је полије уљем и метне на њу кад.

2:2 И нека је донесе синовима Ароновијем свештеницима, и нека свештеник узме тога брашна пуну шаку и уља и сав кад, и нека то запали свештеник на олтару за спомен њезин; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.

2:3 А што остане од тога дара, нека буде Арону и синовима његовијем; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.

2:4 Ако ли хоћеш да принесеш дар печен у пећи, нека буду погаче пријесне од бијелога брашна, замијешене с уљем, или колачи пријесни, намазани уљем.

2:5 Ако ли ти је дар печено што у тави, нека је од бијелога брашна без квасца замијешено с уљем.

2:6 Разломи га на дијелове, и полиј уљем; то је дар.

2:7 Ако ли ти је дар готовљен у котлићу, нека је од бијелога брашна с уљем.

2:8 И донеси дар који начиниш од тога Господу, и подај га свештенику, и он ће га однијети на олтар;

2:9 И узеће свештеник од дара спомен његов, и запалиће га на олтару; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.

2:10 А што остане од дара, нека буде Арону и синовима његовијем; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.

2:11 Ниједан дар који приносите Господу да не буде с квасцем; јер ни квасца ни меда не треба да палите на жртву огњену Господу.

2:12 Само у жртви од првина можете принијети то Господу; али на олтар не мећите за угодни мирис.

2:13 А сваки дар који приносиш осоли сољу, и немој оставити дара својега без соли завјета Бога својега; са сваким даром својим принеси соли.

2:14 А кад приносиш дар од првина Господу, класове нове осуши на огњу, а што истреш из класова нових принеси на дар од првина својих.

2:15 И полиј га уљем и кад метни на њ; то је дар.

2:16 И свештеник узевши истрвенога жита и уља са свијем кадом нека запали спомен. То је жртва огњена Господу.

3:1 Кад ко приноси жртву захвалну, ако од говеда приноси, мушко или женско нека принесе здраво пред Господом.

3:2 И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је свештеник закоље на вратима шатора од састанка, и крвљу њезином нека синови Аронови свештеници покропе олтар озго унаоколо.

3:3 Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало што покрива цријева и све сало што је на њима;

3:4 И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу што је на јетри, нека је извади с бубрезима.

3:5 И нека то запале синови Аронови на олтару заједно са жртвом паљеницом, која буде на дрвима на огњу. То је жртва огњена на угодни мирис Господу.

3:6 Ако ли од ситне стоке приноси на жртву захвалну Господу, мушко или женско нека принесе здраво.

3:7 Ако приноси јагње на жртву, нека га принесе пред Господом;

3:8 И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је закоље пред шатором од састанка; и нека покропе синови Аронови крвљу њезином олтар озго унаоколо.

3:9 Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало, цио реп до леђа, сало што покрива цријева и све сало што је на цријевима;

3:10 И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади;

3:11 И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене Господу.

3:12 Ако ли приноси козу, нека је принесе пред Господом.

3:13 И нека јој метне руку своју на главу, и нека је закоље пред шатором од састанка, и нека синови Аронови покропе крвљу њезином олтар озго унаоколо.

3:14 Потом нека свештеник принесе од ње на жртву што се пали Господу, сало што покрива цријева и све сало што је на цријевима,

3:15 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади;

3:16 И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене за угодни мирис. Све је сало Господње.

3:17 Вјечан закон нека вам буде од кољена до кољена у свијем становима вашим: да не једете сала ни крви.

Мк 2:1–18

1 И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.

2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.

3 И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.

4 И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

5 А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји.

6 А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:

7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?

8 И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?

9 Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?

10 Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)

11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

12 И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо.

13 И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.

14 И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.

15 И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.

16 А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије?

17 И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.

18 И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?

Приче 12:1–12

1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.

2 Добар човјек добија љубав од Господа, а човјека зликовца осуђује.

3 Неће се човјек утврдити безбожношћу, а коријен праведнијех неће се помаћи.

4 Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.

5 Мисли су праведнијех праве, а савјети безбожнијех пријевара.

6 Ријечи безбожнијех вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведнијех остаје.

8 Према разуму свом хвали се човјек; а ко је опака срца, презреће се.

9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хљеба нема.

10 Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.

11 Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.

12 Безбожник жели обрану ода зла, али коријен праведнијех даје је.