Дан 49 од 365

2 Мој 40:1–38

1 И Господ рече Мојсију говорећи:

2 Први дан првога мјесеца подигни шатор, шатор од састанка,

3 И метни ондје ковчег од свједочанства, и заклони га завјесом.

4 И унеси сто, и уреди што треба уредити на њему; унеси и свијетњак, и запали жишке на њему.

5 И намјести златни олтар кадиони пред ковчегом од свједочанства; и објеси завјес на вратима од шатора.

6 И метни олтар за жртву паљеницу пред врата шатору, шатору од састанка,

7 И метни умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и у њу налиј воде.

8 И подигни тријем унаоколо, и метни завјес на врата од тријема.

9 И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет.

10 Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом.

11 Помажи и умиваоницу и подножје њезино, и освети је.

12 И кажи Арону и синовима његовијем да приступе на врата шатора од састанка, и умиј их водом;

13 И обуци Арона у свете хаљине и помажи га и освештај га, да ми врши службу свештеничку.

14 И синовима његовијем заповједи нека ми приступе, и обуци им кошуље.

15 И помажи их, као што помажеш оца њихова, да ми врше службу свештеничку; и помазање њихово биће им, за вјечно свештенство од кољена до кољена.

16 И учини Мојсије све, како му заповједи Господ тако учини.

17 И подиже се шатор друге године првога мјесеца први дан.

18 И Мојсије подиже шатор, и подметну му стопице, и намјести даске, и повуче пријеворнице, и исправи ступове.

19 Па разапе наслон над шатор, и метну покривач на наслон озго, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

20 И узев свједочанство метну га у ковчег, и провуче полуге на ковчегу, и метну заклопац озго на ковчег.

21 И унесе ковчег у шатор, и објеси завјес, те заклони ковчег са свједочанством, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

22 И намјести сто у шатору од састанка на сјеверну страну шатора пред завјесом,

23 И постави на њему хљеб пред Господом као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

24 И намјести свијетњак у шатору од састанка, према столу на јужну страну шатора.

25 И запали жишке на њему пред Господом, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

26 И намјести олтар златни у шатору од свједочанства пред завјесом.

27 И покади на њему кадом мириснијем, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

28 И објеси завјес на врата од шатора.

29 И олтар за жртву паљеницу намјести на врата од шатора, шатора од састанка, и принесе на њему жртву паљеницу, и дар, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

30 И метну умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и нали у њу воде за умивање.

31 И праше из ње руке и ноге своје Мојсије и Арон и синови његови.

32 Кад улажаху у шатор од свједочанства и кад приступаху к олтару, умиваху се најприје, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

33 И подиже тријем око шатора и олтара, и метну завјес на врата тријему. Тако сврши Мојсије посао тај.

34 Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње.

35 И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер бјеше на њему облак, и славе Господње бјеше пун шатор.

36 А кад се подизаше облак са шатора, тада полажаху синови Израиљеви, докле год путоваху.

37 А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже.

38 Јер облак Господњи бјеше на шатору дању, а ноћу огањ бјеше на њему пред очима свега дома Израиљева, докле год путоваху.

3 Мој 1:1–17

1 И викну Господ Мојсија, и рече му из шатора од састанка говорећи:

2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: кад ко између вас хоће да принесе Господу жртву од стоке, принесите жртву своју од говеда или од оваца или од коза.

3 Ако му је жртва паљеница од говеда, нека принесе мушко, здраво; на вратима шатора од састанка нека је принесе драге воље пред Господом.

4 И нека метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од гријеха.

5 И нека закоље теле пред Господом, и нека синови Аронови свештеници принесу крв, и покропе олтар крвљу озго унаоколо, који је пред вратима шатора од састанка.

6 Потом нека се одре жртва паљеница и нека се расијече на дијелове.

7 И синови Аронови свештеници нека наложе огањ на олтару, и метну дрва на огањ.

8 Па онда синови Аронови свештеници нека намјесте дијелове, главу и сало на дрва на огњу, који је на олтару.

9 А цријева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека запали све то на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу.

10 Ако ли би хтио принијети жртву паљеницу од ситне стоке, од оваца или од коза, нека принесе мушко, здраво.

11 И нека се закоље на сјеверној страни олтара пред Господом, и синови Аронови свештеници нека покропе крвљу олтар озго унаоколо.

12 И нека се расијече на дијелове с главом и са салом, и свештеник нека то намјести на дрва на огњу, који је на олтару.

13 А цријева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека принесе све то и нека запали на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу.

14 Ако ли хоће да принесе птицу Господу на жртву паљеницу, нека принесе жртву од грлица или од голубића.

15 И свештеник нека је метне на олтар, и главу нека јој засијече ноктом, и запали на олтару исциједивши јој крв низ олтар са стране.

16 И нека јој извади вољу с нечистотом и баци крај олтара према истоку гдје је пепео.

17 И нека је задре за крила, али да не раскине; тако нека је свештеник запали на олтару на дрвима која су на огњу; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу.

Мк 1:17–45

17 И рече им Исус: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

18 И одмах оставивши мреже своје пођоше за њим.

19 И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже;

20 И одмах позва их; и оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима пођоше за њим.

21 И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

22 И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.

23 И бијаше у зборници њиховој човјек с духом нечистијем, и повика

24 Говорећи: прођи се, што је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

25 И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега.

26 И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа, и изиђе из њега.

27 И уплашише се сви тако да питаху један другога говорећи: шта је ово? и каква је ово наука нова, да с власти и духовима нечистијем заповиједа, и слушају га?

28 И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској,

29 И одмах изашавши из зборнице дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.

30 А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше му за њу.

31 И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

32 А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бијесне.

33 И сав град бијаше се сабрао к вратима.

34 И исцијели многе болеснике од различнијех болести, и ђаволе многе истјера, и не дадијаше ђаволима да казују да га познаваху.

35 А ујутру врло рано уставши изиђе, и отиде насамо, и ондје се мољаше Богу.

36 И за њим потрчаше Симон и који бијаху с њим.

37 И нашавши га рекоше му: траже те сви.

38 И рече им: хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповједим: јер сам ја на то дошао.

39 И проповиједа по зборницама њиховијем по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

40 И дође к њему губавац молећи га и на кољенима клечећи пред њим и рече му: ако хоћеш, можеш ме очистити.

41 А Исус смиловавши се пружи руку, и дохвативши га се рече му: хоћу, очисти се.

42 И тек што му то рече, а губа отиде с њега, и оста чист.

43 И запријетивши му одмах истјера га,

44 И рече му: гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

45 А он изишавши поче много проповиједати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него бијаше напољу у пустијем мјестима, и долажаху к њему са свију страна.

Приче 11:21–31

21 Зао човјек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а сјеме праведнијех избавиће се.

22 Жена лијепа а без разума златна је брњица у губици свињи.

23 Жеља је праведнијех само добро, а очекивање безбожнијех гњев.

24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.

25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.

26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.

27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.

28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зелењети.

29 Ко затире кућу своју, наслиједиће вјетар; и безумник ће служити мудрому.

30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.

31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, акамоли безбожнику и гријешнику?