Дан 52 од 365

3 Мој 6:1–7:38

6:1 Опет рече Господ Мојсију говорећи:

6:2 Кад ко згријеши и учини зло дјело Господу ударивши у бах ближњему својему за оставу или за ствар предану у руке или отевши што или занесавши ближњега својега,

6:3 Или нађе изгубљено што, па удари у бах, или се криво закуне за коју год ствар коју може човјек учинити и огријешити се њом,

6:4 Кад тако згријеши и скриви, нека врати што је отео или присвојио пријеваром или што му је било дано на оставу или што је изгубљено нашао,

6:5 Или за што се заклео криво, нека плати цијело и још дометне пети дио ономе чије је; нека му да онај дан кад принесе жртву за свој гријех.

6:6 А на жртву за гријех свој нека принесе Господу овна здрава, са цијеном којом прецијениш кривицу нека га доведе свештенику.

6:7 И очистиће га свештеник пред Господом, и опростиће му се свака ствар коју је учинио, те скривио.

6:8 И рече Господ Мојсију говорећи:

6:9 Заповједи Арону и синовима његовијем, и реци им: ово је закон за жртву паљеницу: жртва паљеница нека стоји на огњу на олтару цијелу ноћ до јутра, и огањ на олтару нека гори једнако.

6:10 Свештеник нека обуче своју хаљину ланену, и гаће ланене нека обуче на тијело своје, и нека згрне пепео кад огањ спали на олтару жртву паљеницу, и нека га изручи код олтара.

6:11 Потом нека свуче хаљине своје и обуче друге хаљине, и нека изнесе пепео напоље из окола на чисто мјесто.

6:12 А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не гаси, него нека свештеник ложи на огањ дрва свако јутро, и нека намјешта на њ жртву паљеницу, и нека пали на њему сало од жртава захвалних.

6:13 Огањ нека једнако гори на олтару, нека се не гаси.

6:14 А ово је закон за дар: синови Аронови нека га приносе Господу пред олтаром.

6:15 Узевши шаку бијелога брашна и уља од дара и сав кад који буде на дару, нека запали на олтару спомен његов на угодни мирис Господу.

6:16 А што претече, нека једе Арон и синови његови; нека се једе без квасца на светом мјесту; у тријему шатора од састанка нека једу.

6:17 Нека се не мијеси с квасцем; то им дадох да им буде дио од жртава мојих огњених; то је светиња над светињама као жртва за гријех и као жртва за пријеступ.

6:18 Свако мушко између синова Ароновијех нека то једе законом вјечним од кољена до кољена од жртава које се пале Господу; што се год дотакне тога, биће свето.

6:19 И рече Господ Мојсију говорећи:

6:20 Ово је жртва Аронова и синова његовијех, коју ће приносити Господу онај дан кад се који помаже: десетину ефе бијелога брашна за дар свагдашњи, половину ујутру а половину увече.

6:21 У тави с уљем нека се готови; пржено нека се донесе; и пржене комаде дара нека принесе на угодни мирис Господу.

6:22 И свештеник између синова његовијех, који буде помазан након њега, нека чини тако исто законом вјечним; нека се пали Господу све то;

6:23 И сваки дар свештеников нека се сав спали, а нека се не једе.

6:24 Још рече Господ Мојсију говорећи:

6:25 Кажи Арону и синовима његовијем, и реци: ово је закон за жртву ради гријеха: на мјесту гдје се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за гријех пред Господом; светиња је над светињама.

6:26 Свештеник који принесе жртву за гријех нека је једе; на светом мјесту нека се једе, у тријему од шатора од састанка.

6:27 Што се год дотакне меса њезина, биће свето; и ако ко покапа крвљу њезином хаљину, оно што покапа нека опере на светом мјесту.

6:28 И суд земљани у којем буде кухано нека се разбије; ако ли је кухано у суду мједеном, нека се истре и водом опере.

6:29 Свако мушко између свештеника нека то једе; светиња је над светињама.

6:30 Али ни једна жртва за гријех, од које се унесе крв у шатор од састанка да се учини очишћење од гријеха у светињи, нека се не једе, него нека се огњем сажеже.

7:1 А ово је закон за жртву ради пријеступа; светиња је над светињама.

7:2 На којем се мјесту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за пријеступ; и крвљу њезином нека се покропи олтар озго унаоколо.

7:3 А све сало њезино нека се принесе, и реп и сало што покрива цријева,

7:4 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,

7:5 И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за пријеступ.

7:6 Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом мјесту нека се једе; светиња је над светињама.

7:7 Жртва је за пријеступ као жртва за гријех, један је закон за обје; који свештеник учини њом очишћење, његова је.

7:8 А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.

7:9 И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, онога је свештеника који га принесе.

7:10 И сваки дар замијешен с уљем или сух, свијех је синова Ароновијех, како једнога тако другога.

7:11 А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:

7:12 Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замијешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и бијелога брашна попржена с тијем колачима замијешеним с уљем.

7:13 Осим колача хљеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.

7:14 И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити онога свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.

7:15 А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.

7:16 Ако ли принесе жртву ради завјета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако што остане, нека се поједе сјутрадан.

7:17 Ако ли што меса од те жртве остане до трећега дана, нека се сажеже огњем.

7:18 Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принио, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће гријех свој.

7:19 И месо које би се дотакло чега нечистога, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.

7:20 А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истријеби из народа својега.

7:21 И ко се дотакне чега нечистога, или нечиста човјека или нечиста живинчета, или којега му драго гада нечистога, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истријеби из народа својега.

7:22 И рече Господ Мојсију говорећи:

7:23 Кажи синовима Израиљевим, и реци: не једите сала од вола ни од овце ни од козе.

7:24 Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га звјерка раздре; али га не једите;

7:25 Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човјек на жртву огњену Господу, нека се истријеби из народа својега онај који једе.

7:26 Ни крви не једите у становима својим ни од птице нити од којега живинчета.

7:27 Сваки који би јео какову крв, нека се истријеби из народа својега.

7:28 Опет рече Господ Мојсију говорећи:

7:29 Кажи синовима Израиљевим, и реци: ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.

7:30 Својим рукама нека донесе што се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.

7:31 А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовијем.

7:32 И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.

7:33 А који између синова Ароновијех принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.

7:34 Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свијех њиховијех жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовијем законом вјечним да се узимају од синова Израиљевих.

7:35 То је помазанога Арона и помазаних синова његовијех од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.

7:36 То заповједи Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вјечним од кољена на кољено.

7:37 То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради гријеха и за жртву ради пријеступа, и за освештање и за жртву захвалну,

7:38 Што је Господ заповједио Мојсију на гори Синајској кад заповједи синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.

Мк 3:12–35

12 И много им пријећаше да га не прокажу.

13 И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.

14 И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,

15 И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:

16 Првога Симона, и надједе му име Петар;

17 И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;

18 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,

19 И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

20 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.

21 И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

22 А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.

23 И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?

24 И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;

25 И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;

26 И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.

27 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.

28 Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:

29 А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.

30 Јер говораху: у њему је нечисти дух.

31 И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

32 И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.

33 И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?

34 И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.

35 Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

Приче 12:13–21

13 Зломе је замка у гријеху усана његовијех, а праведник излази из тјескобе.

14 Од плода уста својих сити се човјек добра, и плату за дјела своја прима човјек.

15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савјет, мудар је.

16 Гњев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.

17 Ко говори истину, јавља што је право, а лажни свједок пријевару.

18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудријех лијек.

19 Истинита уста стоје тврдо довијека, а језик лажљиви за час.

20 Који зло мисле, пријевара им је у срцу, а радост је онима који свјетују на мир.

21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.