Дан 59 од 365

3 Мој 17:1–18:30

17:1 Јоште рече Господ Мојсију говорећи:

17:2 Кажи Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевим, и реци им: ово је заповједио Господ говорећи:

17:3 Ко год од дома Израиљева закоље вола или јагње или козу у околу, или ко год закоље изван окола,

17:4 А не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истријеби онај човјек из народа својега.

17:5 Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу.

17:6 И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу.

17:7 И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вјечан од кољена на кољено.

17:8 Зато им реци: ко би год од дома Израиљева или између странаца који се баве међу њима принио жртву паљеницу или другу жртву,

17:9 А не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човјек да се истријеби из народа својега.

17:10 А ко би год од дома Израиљева или између странаца који се баве међу њима јео какве год крви, окренућу лице своје на супрот оному човјеку који буде јео крви, и истријебићу га из народа његова.

17:11 Јер је душа тијелу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа.

17:12 Зато рекох синовима Израиљевим: нико између вас да не једе крви; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крви.

17:13 И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио звјерку или птицу, која се једе, нека исциједи крв из ње, и заспе је земљом.

17:14 Јер је душа свакога тијела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: крви ниједнога тијела не једите, јер је душа свакога тијела крв његова. Ко би је год јео, да се истријеби.

17:15 А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине звјерка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а послије ће бити чист.

17:16 Ако ли их не опере, и тијела својега не окупа, носиће безакоње своје.

18:1 Још рече Господ говорећи:

18:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: ја сам Господ Бог ваш.

18:3 Немојте чинити што се чини у земљи Мисирској, у којој сте живјели, нити чините што се чини у земљи Хананској, у коју вас водим, и по уредбама њиховијем немојте живјети.

18:4 Него моје законе вршите и моје уредбе држите живећи по њима. Ја сам Господ Бог ваш.

18:5 Држите уредбе моје и законе моје; ко их врши, жив ће бити кроз њих. Ја сам Господ.

18:6 Нико да не приступа к родици својој по крви, да не открије голотињу њезину. Ја сам Господ.

18:7 Голотиње оца својега ни голотиње матере своје не откриј; мати ти је; не откриј голотиње њезине.

18:8 Голотиње жене оца својега не откриј; голотиња је оца твојега.

18:9 Голотиње сестре своје, кћери оца својега или кћери матере своје, која је рођена у кући или изван куће, не откриј голотиње њихове.

18:10 Голотиње кћери сина својега, или кћери кћери своје не откриј; јер је твоја голотиња.

18:11 Голотиње кћери жене оца својега, коју је родио отац твој, не откриј; сестра ти је.

18:12 Голотиње сестре оца својега не откриј; једна је крв са оцем твојим.

18:13 Голотиње сестре матере своје не откриј; јер је једна крв с матером твојом.

18:14 Голотиње брата оца својега не откриј приступајући к жени његовој; стрина ти је.

18:15 Голотиње жене сина својега не откриј; снаха ти је, не откриј голотиње њезине.

18:16 Голотиње жене брата својега не откриј; голотиња је брата твојега.

18:17 Голотиње жене и кћери њезине не откриј; кћери сина њезина ни кћери кћери њезине немој узети да откријеш голотињу њихову; једна су крв; зло је.

18:18 Немој узети жене преко једне жене, да је уцвијелиш откривајући голотињу другој за живота њезина.

18:19 К жени докле се одваја ради нечистоте своје не иди да откријеш голотињу њезину.

18:20 Са женом ближњега својега не лези скврнећи се с њом.

18:21 Од сјемена својега не дај да се однесе Молоху, да не оскврниш имена Бога својега; ја сам Господ.

18:22 С мушкарцем не лези као са женом; гадно је.

18:23 ЖИвинчета никог немој облежати скврнећи се с њим; и жена да не легне под живинче; грдило је.

18:24 Немојте се скврнити ни једном овом стварју; јер су се свијем тијем стварима оскврнили народи које ћу одагнати испред вас.

18:25 Јер се оскврнила земља, и неваљалство ћу њезино походити на њој, и изметнуће земља становнике своје.

18:26 Него ви држите законе моје и уредбе моје, и не чините ни једнога овога гада, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама;

18:27 Јер све ове гадове чинише људи у овој земљи који су били прије вас, и земља је од тога оскврњена;

18:28 Да не изметне земља вас, ако је оскврните, као што је изметнула народ који је био прије вас.

18:29 Јер ко учини штогод од овијех гадова, истријебиће се из народа својега душе које учине.

18:30 Зато држите што сам наредио да се држи, да не чините што од гаднијех обичаја који су били прије вас, и да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.

Мк 7:1–24

1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.

2 И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.

3 Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;

4 И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

5 А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?

6 А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

7 Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.

8 Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.

9 И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.

10 Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.

11 А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

12 И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,

13 Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

14 И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте.

15 Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.

16 Ако ко има уши да чује нека чује.

17 И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.

18 И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити?

19 Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

20 Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;

21 Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

22 Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

23 Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.

24 И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити.

Приче 14:1–15

1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

3 У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4 Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

5 Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

6 Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

7 Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

8 Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

9 Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

12 Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

13 И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14 Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

15 Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.