Дан 61 од 365

3 Мој 21:1–22:33

21:1 Још рече Господ Мојсију: кажи свештеницима синовима Ароновијем, и реци им: за мртвацем да се не скврни ни један у народу својем,

21:2 Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим,

21:3 Или за рођеном сестром својом, дјевојком, која није имала мужа; за њом се може оскврнити.

21:4 Ако је ожењен, да се не оскврни за женом својом у народу својем учинивши се нечист.

21:5 Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по тијелу својем.

21:6 Нека буду свети Богу својему, и нека не скврне имена Бога својега, јер приносе жртве огњене Господње, хљеб Бога својега, зато нека су свети.

21:7 Нека се не жене женом курвом или силованом; ни пуштеницом нека се не жене; јер су свети Богу својему.

21:8 И теби нека је сваки свет, јер приноси хљеб Бога твојега; свет нека ти је, јер сам ја свет, Господ, који вас посвећујем.

21:9 А кћи свештеничка која се оскврни курвајући се, скврни оца својега, огњем нека се спали.

21:10 А свештеник највиши између браће своје, којему се на главу излило уље помазања и који је посвећен да се облачи у свете хаљине, нека не открива главе своје, и хаљине своје нека не раздире.

21:11 И к мртвацу ни једном нека не иде, ни за оцем својим ни за матером својом да се не оскврни.

21:12 И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога својега, јер је на њему вијенац, уље помазања Бога његова; ја сам Господ.

21:13 Он нека се жени дјевојком.

21:14 Удовицом ни пуштеницом ни силованом ни курвом да се не жени; него дјевојком из народа својега нека се ожени.

21:15 И нека не скврни сјеме народа својега у народу својем, јер сам ја Господ, који га посвећујем.

21:16 Опет рече Господ Мојсију говорећи:

21:17 Кажи Арону и реци: у кога би из сјемена твојега од кољена до кољена била мана на тијелу, онај нека не приступа да приноси хљеб Бога својега.

21:18 Јер нико на коме би била мана не ваља да приступа, ни слијеп, ни хром, ни у кога би био који уд превећ мали или превећ велики,

21:19 Ни у кога је сломљена нога или рука.

21:20 Ни грбав, ни дрљав, ни ко има биону на оку, ни шугав, ни лишајив, ни просут.

21:21 У кога би год из сјемена Арона свештеника била кака мана на тијелу, нека не приступа да приноси жртве огњене Господу; мана је на њему; да не приступа да приноси хљеб Бога својега.

21:22 Али хљеб Бога својега од ствари пресветих и од ствари светих нека једе;

21:23 Али за завјес нека не улази; к олтару нека се не приближује, јер је мана на њему, па нека не скврни светиње моје, јер сам ја Господ који их посвећујем.

21:24 И Мојсије каза то Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевим.

22:1 И рече Господ Мојсију говорећи:

22:2 Кажи Арону и синовима његовијем да се чувају од светијех ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

22:3 Реци им: ко би год из сјемена вашега од кољена на кољено приступио к светијем стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истријеби испред лица мојега; ја сам Господ.

22:4 Ко би год из сјемена Аронова био губав или би ишло сјеме од њега, нека не једе светијех ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечиста од мртва тијела или онога од кога је изашло сјеме.

22:5 Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човјека од којега би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

22:6 Ко би се дотакао такога чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе светијех ствари ако не окупа тијела својега у води.

22:7 А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светијех ствари; јер му је храна.

22:8 Мрцинога или што раскине звјерка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

22:9 Тако нека држе што сам уредио да се држи, да не навуку на се гријеха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ, који их посвећујем.

22:10 Нико други да не једе светијех ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе светијех ствари.

22:11 А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јела његова.

22:12 Али кћи свештеничка кад се уда за човјека другога племена, она да не једе од жртава подигнутијех светијех ствари.

22:13 А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца својега као што је била у дјетињству својем, хљеб оца својега нека једе; али нико другога племена да га не једе.

22:14 А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети дио и накнади свештенику свету ствар,

22:15 Да не би оскврнили светијех ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

22:16 И да не би навлачили на њих кара за пријеступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

22:17 Још рече Господ Мојсију говорећи:

22:18 Кажи Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевијем и реци им: ко год од дома Израиљева или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завјету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

22:19 Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

22:20 На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

22:21 И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршујући завјет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никаке мане да нема на њему.

22:22 Слијепо, или којему је што сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, што је тако не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

22:23 А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принијети за добровољни дар; али за завјет неће се примити.

22:24 Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините тога у земљи својој.

22:25 И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хљеб Богу својему; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

22:26 Још рече Господ Мојсију говорећи:

22:27 Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмога дана и послије биће угодно за жртву огњену Господу.

22:28 А краве ни овце ни козе не кољите у један дан с младетом њезинијем.

22:29 И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

22:30 Нека се једе истога дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

22:31 Зато држите заповијести моје, и вршите их; ја сам Господ.

22:32 И немојте скврнити светога имена мојега, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

22:33 Који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.

Мк 8:13–38

13 И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну.

14 И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб.

15 И заповиједаше им говорећи: гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

16 И мишљаху један другоме говорећи: то је што хљеба немамо.

17 И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

18 Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли

19 Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: дванаест.

20 А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: седам.

21 И рече им: како не разумијете?

22 И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

23 И узевши за руку слијепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли што.

24 И погледавши рече: видим људе гдје иду као дрва.

25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцијели се, и видје све лијепо.

26 И посла га кући његовој говорећи: не улази у село, нити казуј коме у селу.

27 И изиђе Исус и ученици његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: ко говоре људи да сам ја?

28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка.

29 А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: ти си Христос.

30 И запријети им да никоме не казују за њега.

31 И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати.

33 А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско.

34 И дозвавши народ с ученицима својима рече им: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде.

35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

36 Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

37 Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

38 Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у роду овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.

Приче 14:16–27

16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17 Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

18 Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21 Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22 Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24 Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

25 Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27 Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.