О природе и доме
о плодах земли, о животных, о благословении дома
Засад само на руском
Молитве из Писма
Господи, Боже наш, как величественно имя ТвоёПс 8
1 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.
2 У устима мале дјеце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.
3 Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;
4 Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш?
5 Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га;
6 Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове,
7 Овце и волове све, и дивље звјериње,
8 Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима.
9 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи!
Как многочисленны дела ТвоиПс 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.
4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.
5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.
6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.
7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.
8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.
13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.
15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.
16 Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.
17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;
21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.
23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.
27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.
30 Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.
34 Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.
35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Хвалите Господа с небесПс 148
1 Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини.
2 Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове!
3 Хвалите га, сунце и мјесече, хвалите га, све звијезде сјајне!
4 Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима!
5 Нека хвале име Господње, јер он заповједи и створише се.
6 Постави их засвагда и зававијек, даде наредбу, која неће проћи.
7 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;
8 Огањ и град, снијег и магла, вјетар силни, који извршује ријеч његову.
9 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,
10 Звијери и сва стока, бубине и птице крилате,
11 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,
12 Момци и дјевојке, старци и дјеца,
13 Нека хвале име Господње; јер је само његово име узвишено, слава његова на земљи и на небу.
14 Он је узвисио рог народа својега, славу свијех светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу њега.
Песнь трёх отроковДан 3:52–23
Хвала Богу всего творения. Нумерацию сверить с пакетом ru-synodal.
Ове књиге или главе нема у преводу Даничића и Караџића, зато је приказан руски Синодални текст.
52 "Благословен Ты, Господи Боже отцов наших, и хвальный и превозносимый вовеки, и благословенно имя славы Твоей, святое и прехвальное и превозносимое во веки.
53 Благословен Ты в храме святой славы Твоей, и прехвальный и преславный во веки.
54 Благословен Ты, видящий бездны, восседающий на Херувимах, и прехвальный и превозносимый во веки.
55 Благословен Ты на престоле славы царства Твоего, и прехвальный и превозносимый во веки.
56 Благословен Ты на тверди небесной, и прехвальный и превозносимый во веки.
57 Благословите, все дела Господни. Господа, пойте и превозносите Его во веки.
58 Благословите, Ангелы Господни, Господа, пойте и превозносите Его вовеки.
59 Благословите, небеса, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
60 Благословите Господа, все воды, которые превыше небес, пойте и превозносите Его во веки.
61 Благословите, все силы Господни, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
62 Благословите, солнце и луна, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
63 Благословите, звезды небесные, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
64 Благословите, всякий дождь и роса, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
65 Благословите, все ветры, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
66 Благословите, огонь и жар, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
67 Благословите, холод и зной, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
68 Благословите, росы и инеи, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
69 Благословите, ночи и дни, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
70 Благословите, свет и тьма, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
71 Благословите, лед и мороз, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
72 Благословите, иней и снег, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
73 Благословите, молнии и облака, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
74 Да благословит земля Господа, да поет и превозносит Его во веки.
75 Благословите, горы и холмы, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
76 Благословите Господа, все произрастания на земле, пойте и превозносите Его во веки.
77 Благословите, источники, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
78 Благословите, моря и реки, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
79 Благословите Господа, киты и все, движущееся в водах, пойте и превозносите Его во веки.
80 Благословите, все птицы небесные, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
81 Благословите Господа, звери и весь скот, пойте и превозносите Его во веки.
82 Благословите, сыны человеческие, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
83 Благослови, Израиль, Господа, пой и превозноси Его во веки.
84 Благословите, священники Господни, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
85 Благословите, рабы Господни, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
86 Благословите, духи и души праведных, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
87 Благословите, праведные и смиренные сердцем, Господа, пойте и превозносите Его во веки.
88 Благословите, Анания, Азария и Мисаил, Господа, пойте и превозносите Его во веки; ибо Он извлек нас из ада и спас нас от руки смерти, и избавил нас из среды печи горящего пламени, и из среды огня избавил нас.
89 Славьте Господа, ибо Он благ, ибо вовек милость Его.
90 Благословите, все чтущие Господа, Бога богов, пойте и славьте, ибо вовек милость Его".]
Ты возращаешь траву для скотаПс 104
Благодарение за хлеб насущный.
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.
4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.
5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.
6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.
7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.
8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.
13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.
15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.
16 Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.
17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;
21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.
23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.
27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.
30 Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.
34 Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.
35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Ты посещаешь землю и утоляешь жажду еёПс 65:9–13
Для урожая.
9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
10 Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
11 Ти вјенчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти.
12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
13 Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају.
В начале сотворил Бог небо и землю1 Мој 1:1–2
1 У почетку створи Бог небо и земљу.
2 А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
Отвечал Господь Иову из буриЈов 38:1–11
1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Ко је то што замрачује савјет ријечима неразумно?
3 Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Гдје си ти био кад ја оснивах земљу? кажи, ако си разуман.
5 Ко јој је одредио мјере? знаш ли? или ко је растегао уже преко ње?
6 На чем су подножја њезина углављена? или ко јој је метнуо камен угаони?
7 Кад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиде?
9 Кад га одјех облаком и пових тамом;
10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му пријеворнице и врата;
11 И рекох: довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
Шта каже Писмо
1 У почетку створи Бог небо и земљу.
2 А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3 И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.
4 И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.
5 И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6 Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7 И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8 А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9 Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.
10 И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.
11 Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.
12 И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.
13 И би вече и би јутро, дан трећи.
14 Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15 И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16 И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
17 И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18 И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
19 И би вече и би јутро, дан четврти.
20 Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21 И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;
22 И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23 И би вече и би јутро, дан пети.
24 Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.
25 И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.
26 Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.
27 И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.
28 И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи.
29 И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.
30 А свему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
Псалми
Пс 8
1 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.
2 У устима мале дјеце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.
3 Кад погледам небеса твоја, дјело прста твојих, мјесец и звијезде, које си ти поставио;
4 Шта је човјек, те га се опомињеш, или син човјечји, те га полазиш?
5 Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу вјенчао си га;
6 Поставио си га господаром над дјелима руку својих, све си метнуо под ноге његове,
7 Овце и волове све, и дивље звјериње,
8 Птице небеске и рибе морске, што год иде морским путовима.
9 Господе, Господе наш! како је величанствено име твоје по свој земљи!
Пс 65
1 У теби је уздање, Боже, теби припада хвала на Сиону, и теби се извршују завјети.
2 Ти слушаш молитву; к теби долази свако тијело.
3 Безакоња ме притискују, ти ћеш очистити гријехе наше.
4 Благо ономе кога избираш и примаш, да живи у двору твом! Наситићемо се добром дома твојега, светињом цркве твоје.
5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, спаситељу наш, узданицо свијех крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њиховијех и буну по народима!
8 Боје се твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером ти будиш да слави тебе.
9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
10 Бразде њезине напајаш, равниш груде њезине, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
11 Ти вјенчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су твоје пуне масти.
12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
13 Луке се осипају стадима, и поља се заодијевају пшеницом; веселе се и пјевају.
Пс 104
1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.
4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.
5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.
6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.
7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.
8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.
9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.
12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.
13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.
14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.
15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.
16 Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.
17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;
21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.
23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.
25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.
27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.
28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.
30 Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!
32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.
34 Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.
35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Пс 148
1 Хвалите Господа на небесима, хвалите га на висини.
2 Хвалите га, сви анђели његови, хвалите га, све војске његове!
3 Хвалите га, сунце и мјесече, хвалите га, све звијезде сјајне!
4 Хвалите га, небеса над небесима и водо над небесима!
5 Нека хвале име Господње, јер он заповједи и створише се.
6 Постави их засвагда и зававијек, даде наредбу, која неће проћи.
7 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;
8 Огањ и град, снијег и магла, вјетар силни, који извршује ријеч његову.
9 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,
10 Звијери и сва стока, бубине и птице крилате,
11 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,
12 Момци и дјевојке, старци и дјеца,
13 Нека хвале име Господње; јер је само његово име узвишено, слава његова на земљи и на небу.
14 Он је узвисио рог народа својега, славу свијех светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу њега.