1. дневникаглава 26

Тумачење главе (на руском)

1–19. Назначение левитов для охраны врат. 20–28. Левиты хранители сокровищ храма. 29–32. Левиты писцы и судьи.

1А редови вратарски бијаху: од синова Корејевих бијаше Меселемија син Корејев између синова Асафовијех;

2А синови Меселемијини: Захарија првенац, Једаило други, Завадија трећи, Јатнило четврти,

3Елам пети, Јоанан шести, Елиоинај седми;

4И Овид-Едомови синови: Семаја првенац, Јозавад други, Јоах трећи и Сихар четврти и Натанаило пети,

5Амило шести, Исахар седми, Феултај осми; јер га благослови Бог.

6И Семаји сину његову родише се синови, који старјешоваху у дому оца својега, јер бијаху добри јунаци.

7Синови Семајини: Готније и Рафаило и Овид и Елзавад браћа његова, храбри људи, Елиуј и Семахија.

8Сви ови бијаху од синова Овид-Едомовијех, и они и синови њихови и браћа њихова, сви храбри људи, крјепки за службу, бијаше их шездесет и два од Овид-Едома.

9А Меселемијиних синова и браће, храбријех људи, бијаше осамнаест.

Тумачење, ст. 1–9 (на руском)

. Левиты привратники из племени Корея Каафита (VI:22) принадлежали к двум линиям. Представителем одной был Мешелемия (1–3 ст.), или по чтению IX:19 Шаллум, сын Асафа, но не певца, так как этот последний происходил из племени Гирсона (VI:39), а Мешелемия Кореянин — из рода Каафа (VI:22). Первенец Мешелемии Захария упоминается и в IX:21 и ниже в 14 ст. Представителем второй линии являлся Овед-Едом со своими восемью сыновьями и внуками (4–8 ст.). Причислять Овед-Едома к поколению Корея заставляет то обстоятельство, что другая группа привратников, потомков Мерари, начинается исчисляться с 10-го стиха. В 1 Пар XVI:38 Овед-Едом называется сыном Идифуна (Ефана), но не певца, так как последний принадлежал к поколению Мерари (VI:44–47). Шестьдесят два привратника из потомков Овед-Едома (ст. 8) и восемнадцать из поколения Мешелемии составляют 80 привратников из линии Каафа.

10А Осини синови, од синова Мераријевих: Симрије поглавар, премда не бјеше првенац, али га отац постави поглаварем;

11Хелкија други, Тевалија трећи, Захарија четврти; свијех синова и браће Осине бијаше тринаест.

Тумачење, ст. 10–11 (на руском)

. Привратники из рода Мерари, числом тринадцать. Имя одного из них — Xозы упоминается вместе с именем Овед-Едома в XVI:38. С 80 привратниками из линии Каафа 13 привратников из поколения Мерари дают 93 привратника.

12Од њих бијаху редови вратарски по поглаварима да чувају стражу наизмјенце с браћом својом служећи у дому Господњем.

13Јер меташе ждријеб за малога као и за великога по домовима својих отаца, за свака врата.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. Как видно из дальнейших стихов, храмовых ворот было сообразно с четырьмя странами света 4.

14И паде ждријеб на исток Селимији; а Захарији сину његову, мудрому савјетнику, кад бацише ждријеб, паде му ждријеб на сјевер;

15А Овид-Едому на југ, а синовима његовијем на ризницу;

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. Кладовые, назначаемые для хранения сосудов, сокровищ и т. п., находились вблизи южных ворот и имели по ст. 17 два охраняемых входа.

16Суфиму и Оси на запад с вратима Салехетским на путу који иде горе; стража бјеше према стражи:

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. Ворота Шаллехет лежали при той дороге, которая вела из нижней части Иерусалима к находящемуся на возвышенности храму.

17С истока шест Левита; са сјевера четири на дан; с југа на дан четири; а код ризнице по два;

18На Парвару са запада четири на путу, два код Парвара.

Тумачење, ст. 17–18 (на руском)

. Сообразно с 14 ст. десять привратников, шесть к востоку и четыре к северу, выставляли дом Мешелемии; на долю дома Овед-Едома приходилось восемь — четыре к югу и четыре у кладовых (ст. 15), и Xозы шесть — четыре к западу и два у притвора. Вся храмовая стража состояла, таким образом, из 24 человек.

19То су редови вратарски међу синовима Корејевим и синовима Мераријевим.

20И ови још бијаху Левити: Ахија над благом дома Божијега, над благом од посвећенијех ствари.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Более точные указания, кто из левитов смотрел за «сокровищами Дома Божия», т. е. за всеми нужными для богослужения предметами, и кто за «сокровищами посвященных вещей», т. е. посвященными Богу драгоценностями, находятся в следующих стихах. Именно, за первыми наблюдали Зефам и Иоиль — главы принадлежащего к линии Гирсона дома Лаедана (21–22; ср. XXIII:8), а за вторыми — потомок Моисея от второго его сына Елиезера — Шеломиф вместе со своими братьями (26 ст.; ср. XXIII:15). Начальником той и другой группы смотрителей был Шевуил, внук Моисея (24 ст.; ср. XXIII:20). Как видно из сравнения данных стихов, c XXIII:7 и д., XXIV:20 и д., для хранения принадлежностей богослужения и посвященных храму драгоценностей назначаются те левиты, которым были вверены «дела дома Господня». И это вполне понятно: по XXIV:20 и д., некоторые из них были помощниками священников при совершении богослужения, и потому всего естественнее было предоставить им надзор за сосудами и т. п.

21Од синова Ладановијех између синова Гирсоновијех од Ладана, између главара домова отачких од Ладана сина Гирсонова бијаше Јехило,

22Синови Јехилови: Зетам и Јоило брат му бијаху над благом дома Господњега;

23Од синова Амрамовијех, Исаровијех, Хевроновијех, Озиловијех,

24Бијаше Севуило син Гирсона сина Мојсијева старјешина над благом.

25А браћа његова од Елијезера: Реавија син му, а његов син Јесаија, а његов син Јорам, а његов син Зихрије, а његов син Селомит;

26Овај Селомит и браћа његова бијаху над свијем благом од посвећенијех ствари, које посвети цар Давид и поглавари домова отачких и тисућници и стотиници и војводе;

27Од ратова и од плијена посветише да се оправи дом Господњи;

28И што год бјеше посветио Самуило видјелац и Саул син Кисов и Авенир син Ниров и Јоав син Серујин; ко год посвећиваше, даваше у руке Селомиту и браћи његовој.

29Од синова Исаровијех: Хенанија и синови његови бијаху над спољашњим пословима у Израиљу, управитељи и судије.

30Од синова Хевроновијех Асавија и браћа његова, тисућа и седам стотина храбријех људи, бијаху над Израиљем с ову страну Јордана на истоку за сваки посао Господњи и за службу царску.

31Између синова Хевроновијех бијаше Јерија поглавар синовима Хевроновијем по породицама њиховијем и домовима отачким. Четрдесете године царовања Давидова потражише их и нађоше међу њима храбријех јунака у Јазиру Галадском.

32И браће његове, храбријех људи, бијаше двије тисуће и седам стотина главара у домовима отачким; и постави их цар Давид над синовима Рувимовијем и Гадовијем и половином племена Манасијина за све послове Божије и царске.

Тумачење, ст. 29–32 (на руском)

. Писцами и судьями были левиты трех линий дома Каафа: одну составляли потомки его сына Ицгара (VI:18) и две остальных — потомки также сына Каафова Xеврона (VI:18). Последних на западной и восточной сторонах Иордана насчитывалось 4 400 (30, 32 ст.), следовательно, остальные 1 600 судей (всех их было 6 000 — XXIII:4) приходились на поколение Ицгара. Назначение левитов в качестве судей соответствовало постановлению закона Моисеева (Втор XVII:9), но в руках Давида оно являлось средством к централизации власти: левиты подчинялись первосвященнику, а этот последний — царю.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.