1. дневникаглава 25

Тумачење главе (на руском)

1–31. Разделение левитов.

1И одвоји Давид с војводама за службу синове Асафове и Еманове и Једутунове, који ће пророковати уз гусле и псалтире и кимвале; и бише између њих избројани људи за посао у својој служби:

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Для храмового пения назначаются левиты трех поколений; Каафа — Еман с сыновьями, Гирсона — Асаф и Мерари — Ефан, или Идифун (1 Пар VI:33: см. примечания). Их выделение совершается, между прочим, «начальниками войска», не войска в буквальном смысле, а собрания старейшин, так как еврейское слово «Цаба» значит не только войско, ведущее войну, но и вообще собрание существ всякого рода, подчиненное одним законам и служащее одной цели, в настоящем случае — собрание левитских старейшин, распределявших вместе с царем обязанности левитов.

2Од синова Асафовијех: Захур и Јосиф и Нетанија и Асарила, синови Асафови, под руком Асафа, који пророковаше по наредби царевој;

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Как видно из девятого и дальнейших стихов, каждый из сыновей Емана, Асафа и Идифуна был назначен начальником отдельного хора.

3Од Једутуна: шест синова Једутуновијех: Гедалија и Сорије и Јесаија, Асавија и Мататија и Симеј под руком оца својега Једутуна, који пророковаше уз гусле хвалећи и славећи Господа;

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Следуя букве современного еврейского текста, стоящее после имени Маттафия слово «шиша» следует принимать за собственное имя. Но по указанию перевода LXX, это — числительное имя шесть. Недостающее для того число сыновей Идифуна дополняется именем Семея, о котором действительно упоминается в ст. 17.

4Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севуило и Јеримот, Ананија и Ананије, Елијата, Гидалтија и Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот.

5Ти сви бијаху синови Емана видиоца царева у ријечима Божијим да се узвишује рог; јер Бог даде Еману четрнаест синова и три кћери.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. Еману присваивается название «видящий», которое и по значению и по употреблению в Св. Писании равносильно слову «пророк». Но так как данное качество Еману нигде более не усвояется, то некоторые переводчики понимают термин «видящий» в смысле «искусный», «сведущий», или, как LXX, по отношению к его искусству, «музыкант».

6Сви они бијаху под руком оца својега пјевајући у дому Господњем уз кимвале и псалтире и гусле, за службу у дому Божијем, како цар наређиваше Асафу и Једутуну и Еману.

7И бјеше их на број с браћом њиховом обученом пјесмама Господњим, двјеста и осамдесет и осам, самијех вјештака.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. Число 288 получается следующим образом. У трех главных певцов было 24 сына (у Асафа — 4, у Идифуна — 6 и у Емана 14, ст. 2–4), и каждый являлся начальником отдельного хора, состоящего из 12 человек. 24х12 и дают 288. Таким образом, сообразно с 24 священническими чредами было организовано 24 левитских хора. Все эти певцы называются «обученными петь пред Господом, знающими свое дело», чем отличаются от остальных певцов (XXIII:5), очевидно, менее опытных.

8И бацише ждријеб за службу своју, мали као велики, учитељ као ученик;

9И паде први ждријеб за Асафа на Јосифа, други на Гедалију с браћом и синовима његовијем, њих дванаест;

10Трећи на Захура, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

11Четврти на Исерија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

12Пети на Нетанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

13Шести на Вукију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

14Седми на Јесарилу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

15Осми на Јесаију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

16Девети на Матанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

17Десети на Симеја, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

18Једанаести на Азареила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

19Дванаести на Асавију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

20Тринаести на Савуила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

21Четрнаести на Мататију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

22Петнаести на Јеремота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

23Шеснаести на Ананију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

24Седамнаести на Јосвекасу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

25Осамнаести на Ананија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

26Деветнаести на Малотија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

27Двадесети на Елијату, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

28Двадесет први на Отира, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

29Двадесет други на Гидалтију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

30Двадесет трећи на Мазиота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

31Двадесет четврти на Ромамти-Езера, синове његове и браћу његову, њих дванаест;

Тумачење, ст. 9–31 (на руском)

. Как видно из данных стихов, очереди были распределены между певцами в таком порядке: четырем сынам Асафа достались первая, третья, пятая и седьмая; шести сынам Идифуна — вторая, четвертая, восьмая, десятая, двенадцатая и четырнадцатая; четырем первым сынам Емана — шестая, девятая, одиннадцатая и тринадцатая, а остальным десяти прочие, т. е. 15–24.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.