БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

4. Мојсијеваглава 27

Тумачење главе (на руском)

Закон о наследовании земельного надела. — Откровение Моисею о приближении его смерти. — Повеление Божие о преемнике Моисея.

1Тада дођоше кћери Салпада сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијина, од племена Манасије сина Јосифова, а имена им бјеху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

2И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пред кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:

3Отац наш умрије у пустињи, али не бјеше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умрије од гријеха својега, а не остави синова.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

«Но за свой грех», общий старому поколению, «умер» в пустыне (Чис XIV:21–23, 26–38).

4Зашто да се истријеби име оца нашега из породице његове зато што није имао сина? Дај нам нашљедство међу браћом оца нашега.

5И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.

6А Господ рече Мојсију говорећи:

7Право говоре кћери Салпадове; подај им право да имају нашљедство међу браћом оца својега, и пренеси нашљедство оца њихова на њих.

8А синовима Израиљевијем кажи и реци: кад ко умре а нема сина, онда пренесите нашљедство његово на кћер његову;

9Ако ли ни кћери нема, онда подајте нашљедство његово браћи његовој;

10Ако ли ни браће нема, онда подајте нашљедство његово браћи оца његова;

11Ако ли нема ни браће очине, онда подајте нашљедство његово оному ко му је најближи у роду његову, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевијем закон за суђење, како заповједи Господ Мојсију.

Тумачење, ст. 5–11 (на руском)

При разделе земли земельные участки должны быть розданы «по числу имен» лиц мужского пола и получить имена своих владельцев, чтобы под этими именами переходить из рода в род, как материальное закрепление в народе «имени» той или иной фамилии. Естественно, что при существовании подобного законодательного принципа, ближайшими наследниками владельца земельного надела являлись не кто иные, как его сыновья, носители его имени, хранители его рода.

В случае отсутствия сыновей или неспособности последних быть продолжателями своего рода, земельное наследство могло переходить к дочери, — но с тем непременным условием, что в случае выхода замуж дети ее были продолжателями рода и носителями имени своего деда по матери.

При отсутствии дочерей, наследником земельного участка является ближайший родственник умершего.

12Још рече Господ Мојсију: изиди на гору ову Аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевијем.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

Нево (или Невав) — одна из возвышенностей горного хребта Аварим.

13И кад је видиш, прибраћеш се к роду својему и ти, као што се прибрао Арон брат твој.

14Јер не послушасте ријечи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховијем. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.

15И рече Мојсије Господу говорећи:

16Господе Боже духовима и сваком тијелу, постави човјека над овијем збором,

17Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити, и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

Тумачење, ст. 15–17 (на руском)

Предметом попечения всей жизни Моисея был народ израильский. В трудные минуты гнева Божия на согрешивших вождь готов был принять на себя лично всю тяжесть карающей правды, дабы сохранить жизнь и благополучие своему мучителю. И теперь, узнав о приближающемся дне своей смерти, Моисей прежде всего волнуется заботой о том, «чтобы не осталось общество Господне как овцы, у которых нет пастыря».

18А Господ рече Мојсију: узми к себи Исуса сина Навина, човјека у ком је дух мој, и метни руку своју на њ,

Тумачење, ст. 18 (на руском)

«Возложение руки» — видимый знак сообщения прав и полномочий.

19И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповјести пред њима.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

Поставление пред народом и наставление — акт обнародования преемства и вместе акт общественного признания преемника.

20И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевијех.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

Имеется в виду допущение И. Навина к осуществлению некоторых своих прав еще при жизни Моисея.

21И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповијести његовој нека полазе и по заповијести његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

Никто из избранных ветхозаветных мужей не удостоился иметь такое близкое общение с Божеством, какое имел Моисей (Чис XII:6–8). Преемник Моисея будет вопрошать Господа посредством таинственного урим и туммим, находившегося на наперснике первосвященника (Исх XXVIII:30).

22И учини Мојсије како му заповједи Господ; и узев Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.

23И метну руке своје на њ, и даде му заповијести, како бјеше заповједио Господ преко Мојсија.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

Окончательная, всенародная, передача И. Навину прав еврейского вождя произошла позднее (Втор XXXI:23).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.