Псалмиглава 66
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
У Синодалном преводу ово је Псалам 65 Зашто псалам има два броја
Зашто псалам има два броја?
Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.
У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.
То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.
Подударање бројева
| Синодални | Јеврејски |
|---|---|
| 1–8 | 1–8 |
| 9 | 9–10 |
| 10–112 | 11–113 |
| 113 | 114–115 |
| 114–115 | 116 |
| 116–145 | 117–146 |
| 146–147 | 147 |
| 148–150 | 148–150 |
Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.
Тумачење главе (на руском)
1Покликни Богу, сва земљо!
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. "Воскликните Богу, вся земля". Под землею разумеются не произведения земли, не природа физическая, а ее - сознательные обитатели, люди.
2Запјевајте славу имену његову, дајте му хвалу и славу.
3Реците Богу: како си страшан у дјелима својим! ради велике силе твоје ласкају ти непријатељи твоји.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
. "По множеству силы Твоей, покорятся Тебе враги Твои". Покорение и подчинение врагов Господу зависит оттого, что у Него "множество" силы, в Его руках всемогущество, а потому никто из людей не в состоянии противостоять ему.
4Сва земља нек се поклони теби и поје теби, нека поје имену твојему.
5Ходите и видите дјела Бога страшнога у дјелима својим над синовима људским.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
. К поклонению и воздаянию хвалы Богу приглашаются "все народы", т. е. и язычники. Последние степень величия Бога и Его всемогущества могли определять не по Его духовному и благодатному воздействию на еврея и еврейский народ, так как такое воздействие, касаясь внутренней стороны жизни человека, может быть как не известно, так и не выразительно для неверующего, а судили по внешним фактам обнаружения Его несокрушимой силы. Поэтому "страшные" дела Господа прежде всего привлекали внимание язычника. Такими же страшными делами полна история еврейского народа, как в прошлом, когда Господь чудесно оказывал ему покровительство в, по-видимому, неизбежной гибели, напр., при выходе из Египта, так и сейчас - в уничтожении войска ассириян.
6Он је претворио море у сухоту, преко ријеке пријеђосмо ногама; ондје смо се веселили о њему;
7Влада силом својом увијек, очи његове гледају на народе. Бунтовници, да се нијесте подигли!
Тумачење, ст. 7 (на руском)
. Господь вечен, вечна и несокрушима сила Его господства над всеми народами.
8Благосиљајте, народи, Бога нашега, и гласите хвалу њему.
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12Дао си нас у јарам човјеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
Тумачење, ст. 10–12 (на руском)
. Описание образное недавней осады Иерусалима ассириянами, когда евреи находились - в "огне" (образ силы бедствий) и в "воде" (символ обилия бедствий), но от всех их Господь избавил.
13Ући ћу у дом твој са жртвама што се сажижу, извршићу ти завјете своје,
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тјескоби мојој.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принијети с димом од претилине овнујске, принијећу ти теоце с јарићима.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17К њему завиках устима својим, и језиком својим прославих га.
Тумачење, ст. 17 (на руском)
. Молитва, произнесенная Езекией в храме пред Господом, была исповеданием Его величия и истинности (см. 4 Цар XIX:15-19).
18Да сам видио у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
Тумачење, ст. 18 (на руском)
. Молитва Езекии была услышана Господом потому, что в его сердце не было "беззакония", она составляла искреннее излияние его веры и чистого чувства.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мојега.
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
Писатель псалма приглашает все народы воздать хвалу Богу, проявившему Свою силу в необыкновенных делах (2-3). После перечисления примеров Божественного водительства над евреями с выхода последних из Египта, писатель останавливается на изображении настоящего бедствия (10-12), от которого Господь избавил свой народ по молитве писателя псалма (18-19). Это избавление видели все народы и оно должно наполнить и их чувством благоговения пред Богом. Такое содержание псалма более всего приложимо ко времени царя Езекии, когда по его молитве было уничтожено войско Сеннахирима под стенами Иерусалима. Гибель же его войска являлась облегчением и для всех народов Малой Азии, так как военные походы этого царя подчинили его власти почти все племена Востока, и печальный конец похода его на Иерусалим не мог не наполнить их чувством благодарного восхищения пред Спасителем.
Все народы должны воздать хвалу Богу при виде Его дел (1-5). Он чудесно помогал евреям в их прошлой истории (6-7) - и сейчас, хотя и послал на него сильного врага, но не лишил свободы (8-12). Я принес Богу обильные жертвы и за мою чистую молитву Он послал милость спасением от врага (14-20).