Дан 114 од 365

Ис Нав 10:28–12:24

10:28 Истога дана узе Исус и Макиду, и све у њој исијече оштријем мачем, и цара њезина и њих поби, све душе које бјеху у њој, не остави ниједнога жива; и учини с царем Макидским као што учини с царем Јерихонским.

10:29 Потом отиде Исус и сав Израиљ с њим из Макиде у Ливну, и стаде бити Ливну.

10:30 Па и њу предаде Господ у руке Израиљу и цара њезина; и исијече све оштријем мачем, све душе које бијаху у њој, не остави у њој ниједнога жива; и учини с царем њезинијем као што учини с царем Јерихонским.

10:31 Потом отиде Исус и сав Израиљ с њим из Ливне на Лахис, и стаде у око пред њим, и стаде га бити.

10:32 И Господ предаде Лахис у руке Израиљу, и он га узе сјутрадан, и исијече све оштријем мачем, све душе што бијаху у њему, исто онако како учини с Ливном.

10:33 Тада дође Орам цар Гезерски у помоћ Лахису; али поби Исус њега и народ његов да не оста ниједан жив.

10:34 Потом пође Исус и сав Израиљ с њим из Лахиса на Јеглон, и ставши у око према њему ударише на њ;

10:35 И узеше га исти дан, и исјекоше све оштријем мачем; све душе што бијаху у њему поби тај дан исто онако како учини с Лахисом.

10:36 Потом се подиже исус и сав Израиљ с њим из Јеглона на Хеврон, и стадоше га бити;

10:37 И узеше га и исјекоше оштријем мачем, и цара његова и све градове његове, све душе што бијаху у њима; не остави ниједнога жива исто онако како учини с Јеглоном; затр га са свијем душама што бијаху у њему.

10:38 Потом се обрати Исус и сав Израиљ с њим на Давир, и стаде га бити;

10:39 И узе га и цара његова и све градове његове, и исјекоше их оштријем мачем и згубише све душе што бијаху у њима; не остави ниједнога жива; као што учини с Хевроном, тако учини с Давиром и царом његовијем, и као што учини с Ливном и царем њезинијем.

10:40 Тако поби Исус сву земљу, горе и јужну страну и равнице и долине, и све цареве њихове; не остави ниједнога жива, него све душе живе згуби, као што бјеше заповједио Господ Бог Израиљев.

10:41 И поби их Исус од Кадис-Варније до Газе, и сву земљу Госенску до Гаваона.

10:42 А све те цареве и земљу њихову узе Исус уједанпут; јер Господ Бог Израиљев војеваше за Израиља.

10:43 Потом се врати Исус и сав Израиљ с њим у око у Галгал.

11:1 А кад то чу Јавин цар Асорски, посла к Јоваву цару Мадонском и к цару Симронском и к цару Ахсавском,

11:2 И к царевима који бијаху на сјеверу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,

11:3 Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.

11:4 И изидоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као пијесак на бријегу морском, и коњи и кола многа веома.

11:5 Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у око на води Мерому, да ударе на Израиља.

11:6 А Господ рече Исусу; не бој их се; јер сјутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњма њиховијем испресијецај жиле, и кола њихова попали огњем.

11:7 И изиде Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.

11:8 И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тјераше их до Сидона великога и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједнога жива.

11:9 И учини им Исус како му бјеше заповједио Господ: коњма њиховијем испресијеца жиле, и кола њихова попали огњем.

11:10 И вративши се Исус у то вријеме, узе Асор, и уби цара његова мачем; а Асор бјеше прије глава свијем тијем царствима.

11:11 И побише све живо што бјеше у њему оштријем мачем сијекући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.

11:12 И све градове онијех царева и све цареве њихове узе Исус и исијече их оштријем мачем и поби их, као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи.

11:13 Али ниједнога града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самога Асора, који спали Исус.

11:14 А сав плијен из тијех градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исјекоше оштријем мачем, те их истријебише, не оставише ништа жива.

11:15 Како заповједи Господ Мојсију слузи својему, тако Мојсије заповједи Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што бјеше Господ заповједио Мојсију.

11:16 И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу Госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.

11:17 Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу Ливанском, под гором Ермоном; и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.

11:18 Дуго времена војева Исус на те цареве.

11:19 Не би ниједнога града који учини мир са синовима Израиљевијем, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.

11:20 Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изиду у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истријебио, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.

11:21 У то вријеме дође Исус, те истријеби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховијем потр их Исус.

11:22 Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.

11:23 Тако узе Исус сву земљу, као што бјеше казао Господ Мојсију; и даде је у нашљедство Израиљу према дијеловима њиховијем, по племенима њиховијем. И земља почину од рата.

12:1 А ово су цареви земаљски које побише синови Израиљеви и земљу њихову освојише с ону страну Јордана к истоку, од потока Арнона до горе Ермона и сву равницу к истоку:

12:2 Сион цар Аморејски који стајаше у Есевону и владаше од Ароира који је на бријегу потока Арнона, и од половине потока и половином Галада до потока Јавока, гдје је међа синова Амонских;

12:3 И од равнице до мора Хинеротскога к истоку, и до мора уз поље, до мора сланога к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу;

12:4 И сусјед му Ог цар Васански, који бјеше остао од Рафаја и сјеђаше у Астароту и у Едрајину,

12:5 И владаше гором Ермоном и Салхом и свијем Васаном до међе Гесурске и Махатске, и половином Галада до међе Сиона цара Есевонскога.

12:6 Њих поби Мојсије слуга Господњи и синови Израиљеви; и ту земљу даде Мојсије слуга Господњи у нашљедство племену Рувимову и племену Гадову и половини племена Манасијина.

12:7 А ово су цареви земаљски које поби Исус са синовима Израиљевијем с ону страну Јордана к западу, од Вал-Гада у пољу Ливанском па до горе Алака како се иде к Сиру; и ту земљу даде Исус племенима Израиљевијем у нашљедство према дијеловима њиховијем,

12:8 По горама и по равницама, по пољима и по долинама, и у пустињи и на јужном крају, земљу Хетејску, Аморејску и Хананејску, Ферезејску, Јевејску и Јевусејску:

12:9 Цар Јерихонски један; цар Гајски до Ветиља један;

12:10 Цар Јерусалимски један; цар Хевронски један;

12:11 Цар Јармутски један, цар Лахиски један;

12:12–13 Цар Јеглонски један; цар Гезерски један; Цар Давирски један; цар Гадерски један;

12:14 Цар Орамски један; цар Арадски један;

12:15 Цар од Ливне један; цар Одоламски један;

12:16 Цар Макидски један; цар Ветиљски један;

12:17 Цар Тифувски један; цар Еферски један;

12:18 Цар Афечки један; цар Саронски један;

12:19 Цар Мадонски један; цар Асорски један;

12:20 Цар Симрон-Меронски један; цар Ахсавски један;

12:21 Цар Танашки један; цар Мегидски један;

12:22 Цар Кедески један; цар Јокнеамски код Кармела један;

12:23 Цар Дорски у Нафат-Дору један; цар Гојимски у Галгалу један;

12:24 Цар Тераски један. Свега тридесет и један цар.

Лк 18:1–20

1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

2 Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

3 А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.

4 И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

6 Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.

7 Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?

8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?

9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

10 Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

12 Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.

13 А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме.

14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

15 Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.

16 А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

17 И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

18 И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

19 А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

20 Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју.

Приче 26:1–11

1 Као снијег у љето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.

2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.

3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.

4 Не одговарај безумнику по безумљу његову, да не будеш и ти као он.

5 Одговори безумнику према безумљу његову, да не мисли да је мудар.

6 Ко шаље безумника да му што сврши, он отсијеца себи ноге и пије неправду.

7 Како хроми храмље ногама својим, така је бесједа у устима безумнијех.

8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.

9 Као трн кад дође у руку пијаноме, така је бесједа у устима безумнијех.

10 Много муке задаје свјема ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.

11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.