Дан 115 од 365

Ис Нав 13:1–14:15

13:1 А Исус већ бијаше стар и временит. И рече му Господ: ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.

13:2 Ово је земља што је остала: све међе Филистејске и сва Гесурска,

13:3 Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе Акаронске на сјевер; то припада Хананејима; пет кнежевина Филистејских, Газејска, Азотска, Аскалонска, Гетејска и Акаронска, и Авеји;

13:4 С југа сва земља Хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе Аморејске.

13:5 И земља Гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка Ематскога;

13:6 Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отјерати испред синова Израиљевих; само је раздијели ждријебом Израиљу у нашљедство, као што сам ти заповједио.

13:7 Раздијели дакле ту земљу у нашљедство међу девет племена и половину племена Манасијина.

13:8 Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој дио, који им даде Мојсије с ону страну Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,

13:9 Од Ароира који је на бријегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу Медевску до Девона,

13:10 И све градове Сиона цара Аморејскога, који царева у Есевону, до међе синова Амоновијех,

13:11 И Галад и међу Гесурску и Махатску и сву гору Ермонску и сав Васан до Салхе;

13:12 Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и бјеше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истријеби.

13:13 Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.

13:14 Само племену Левијеву не даде нашљедства; жртве огњене Господа Бога Израиљева јесу нашљедство његово, као што му је рекао.

13:15 А даде Мојсије племену синова Рувимовијех по породицама њиховијем,

13:16 И међе им бјеху од Ароира који је на бријегу потока Арнона, и град који је на сриједи потока, и сва раван до Медеве,

13:17 Есевон са свијем градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,

13:18 И Јаса и Кадимот и Мифат,

13:19 И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,

13:20 И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,

13:21 И сви градови у равни, и све царство Сиона цара Аморејскога, који царова у Есевону, којега уби Мојсије с кнезовима Мадијамским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовијем, који живљаху у оној земљи.

13:22 И Валама сина Веорова врача убише синови Израиљеви мачем с другима побијенијем.

13:23 И бјеху међе синова Рувимовијех Јордан с међама својим. То је нашљедство синова Рувимовијех по породицама њиховијем, градови и села њихова.

13:24 И даде Мојсије племену Гадову синовима Гадовијем по породицама њиховијем,

13:25 И бјеху им међе Јазир и сви градови Галадски и половина земље синова Амоновијех до Ароира који је према Рави,

13:26 И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе Давирске;

13:27 И у долини Вет-Арам и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара Есевонскога, Јордан и међа његова до краја мора Хинеротскога с ону страну Јордана на исток.

13:28 То је нашљедство синова Гадовијех по породицама њиховијем, градови и села њихова.

13:29 И даде Мојсије половини племена Манасијина, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим;

13:30 Међа им бјеше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара Васанскога, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова.

13:31 И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Огова у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијина, половини синова Махировијех по породицама њиховијем.

13:32 То је што раздијели у нашљедство Мојсије у пољу Моавском с ону страну Јордана према Јерихону на истоку.

13:33 А племену Левијеву не даде Мојсије нашљедства; Господ је Бог Израиљев њихово нашљедство, као што им је рекао.

14:1 А ово је што добише нашљедство синови Израиљеви у земљи Хананској, што раздијелише у нашљедство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,

14:2 Ждријебом дијелећи им нашљедство, као што заповиједи Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.

14:3 Јер Мојсије даде нашљедство двјема племенима и половини племена с ову страну Јордана, а Левитима не даде нашљедства међу њима.

14:4 Јер синова Јосифовијех бјеху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не дадоше дијела у земљи, осим градова у којима ће живјети и подграђа њиховијех за стоку њихову и за благо њихово.

14:5 Како бјеше заповједио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и подијелише земљу.

14:6 А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгалу, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божијему за ме и за те у Кадис-Варнији.

14:7 Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.

14:8 А браћа моја што идоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога својега.

14:9 И закле се Мојсије онај дан говорећи: заиста земља по којој си ходио ногама својима, допашће теби у нашљедство и синовима твојим до вијека; јер си се сасвијем држао Господа Бога мојега.

14:10 А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.

14:11 И данас сам јоште крјепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крјепост ми је и сад онака кака је била онда за бој и да одлазим и долазим.

14:12 Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су ондје Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истјерам, као што је Господ казао.

14:13 И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијину у нашљедство.

14:14 Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијину Кенезеју у нашљедство до данашњега дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљева.

14:15 А име Хеврону бијаше пређе Киријат-Арва, а Арва бијаше велик човјек међу Енакимима. И земља почину од рата.

Лк 18:21–43

21 А он рече: све сам ово сачувао од младости своје.

22 А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

23 А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.

24 А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије.

26 А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти?

27 А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.

28 А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо.

29 А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,

30 Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.

31 Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.

32 Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га,

33 И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.

34 И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.

35 А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.

36 А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?

37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.

39 И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме.

40 И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

41 Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.

42 А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти.

43 И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.

Пс 50:1–23

1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчанога до запада.

2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

3 Иде Бог наш, и не мучи; пред њим је огањ који прождире, око њега је бура велика.

4 Дозива небо озго и земљу, да суди народу својему:

5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завјет на жртви."

6 ( И небеса огласише правду његову, јер је тај судија Бог.)

7 Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

9 Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих.

10 Јер је моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће.

11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј вишњему завјете своје.

15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

16 А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе моје и носиш завјет мој у устима својима?

17 А сам мрзиш на науку, и ријечи моје бацаш за леђа.

18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел.

19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре.

20 Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш.

21 Ти си то чинио, ја мучах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метну ћу ти пред очи гријехе твоје.

22 Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.