Дан 116 од 365

Ис Нав 15:1–16:10

15:1 А ово бјеше дио синова Јудинијех по породицама њиховијем: уз међу Едомску, пустиња Син к југу на крају јужне стране;

15:2 И бјеше им јужна међа од краја сланога мора, од залива који иде к југу.

15:3 А отуда иде на југ на брдо Акравим, прелази преко Сина, и пружа се од југа на Кадис-Варнију, и допире до Есрона, а отуда иде на Адар и савија се на Карку;

15:4 Отуда идући до Аселмона излази на поток Мисирски, и крај тој међи удара у Море. То вам је јужна међа.

15:5 А међа к истоку слано море до краја Јордана; а међа са сјеверне стране од залива морскога, до краја Јордана;

15:6 Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од сјевера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимова;

15:7 Одатле иде та међа до Давира од долине Ахора, и на сјевер иде на Галгал, према брду Адумимском на јужној страни потока; потом иде та међа до воде Ен-Семеса, и удара у студенац Рогил;

15:8 Одатле иде та међа преко долине синова Еномовијех Јевусеја с југа, а то је Јерусалим; отуда иде међа на врх горе која је према долини Еному к западу и која је накрај долине Рафајске к сјеверу;

15:9 Потом се савија међа с врха те горе к извору воде Нефтоје и излази на градове у гори Ефрону; а одатле се пружа међа до Вала, а то је Киријат-Јарим;

15:10 Потом иде међа до Вала на запад ка гори Сиру, и иде покрај горе Јарима са сјевера, а то је Хасалон, и спушта се на Вет-Семес, и долази до Тамне;

15:11 И иде међа покрај Акарона к сјеверу, и допире до Сикрона, и иде преко горе Вала и пружа се до Јавнила, и излази та међа на море.

15:12 А међа је западна покрај великога мора и његовијех међа. То су међе синова Јудинијих унаоколо по породицама њиховијем.

15:13 А Халеву сину Јефонијину даде Исус дио међу синовима Јудинијем, као што му заповједи Господ: Киријат-Арву; а Арва је био отац Енаков, и то је Хеврон;

15:14 И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове.

15:15 И одатле отиде на Давиране; а Давир се прије зваше Киријат-Сефер.

15:16 И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му за жену Ахсу кћер своју.

15:17 И узе га Готонило син Кенезов, брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.

15:18 И кад полажаше, наговараше га да иште поље у оца њезина; па скочи с магарца. А Халев јој рече: шта ти је?

15:19 А она рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој изворе горње и изворе доње.

15:20 Ово је нашљедство племена синова Јудинијех по породицама њиховијем;

15:21 Ово су градови по крајевима племена синова Јудинијех, дуж међе Едомске к југу: Кавсеил и Едер и Јагур,

15:22 И Кина и Димона и Адада,

15:23 И Кадес и Асор и Итнан,

15:24 Зиф и Телем и Валот,

15:25 И Асор-Адата и Кириот; Есрон је Асор;

15:26 Амам и Сама и Молада,

15:27 И Асар-Гада и Есемон и Вет-Фалет,

15:28 И Асар-Суал и Вир-Савеја и Визиотија,

15:29 Вала и Им и Асем,

15:30 И Елтолад и Хесил и Орма,

15:31 И Сиклаг и Мадмана и Сансана,

15:32 И Леваот и Силеим и Ајин и Римон; свега двадесет и девет градова са селима својим.

15:33–34 У равни Естаол и Сараја и Асна. И Заноја и Ен-Ганим, Тафуја и Инам,

15:35 Јармут и Одолам, Сохот и Азика.

15:36 И Сагарим и Адитајим и Гедира и Гедиротајим; четрнаест градова са селима својим.

15:37 Севан и Адаса и Магдал-Гад,

15:38 И Дилан и Миспа и Јоктеил,

15:39 Лахис и Васкат и Јеглон,

15:40 И Хавон и Ламас и Хитлис,

15:41 И Гедирот, Вет-Дагон, и Нама и Макида; шеснаест градова са селима својим.

15:42 Ливна и Етер и Асан,

15:43 И Јефта и Асна и Несив,

15:44 И Кеила и Ахзив и Мариса девет градова са селима својим.

15:45 Акарон са селима и засеоцима;

15:46 Од Акарона до мора све што је покрај Азота са селима својим;

15:47 Азот са селима и засеоцима, Газа са селима и засеоцима до потока Мисирскога и до великога мора с међама.

15:48 А у гори: Самир и Јатир и Сохот,

15:49 И Дана и Киријат-Сана, а то је Давир,

15:50 И Анав и Естемон и Аним,

15:51 И Госен и Олон и Гилон; једанаест градова са селима својим.

15:52 Арав и Дума и Есан,

15:53 И Јанум и Вет-Тафуја и Афека,

15:54 И Хумата и Киријат-Арва, а то је Хеврон, и Сиор; девет градова са селима својим.

15:55 Маон, Кармел и Зиф и Јута,

15:56 Језраел и Јогдеам и Заноја,

15:57 Кајин, Гаваја и Тамна; десет градова са селима својим.

15:58 Алул, Вет-сур и Гедор,

15:59 И Марат и Вет-Анот и Елтекон; шест градова са селима својим.

15:60 Киријат-Вал, то је Киријат-Јарим, и Рава; два града са селима својим.

15:61 У пустињи: Вет-Арава, Мидин и Сехаха,

15:62 И Нивсан, и град соли, и Енгадија; шест градова са селима својим.

15:63 А Јевусеја који живљаху у Јерусалиму не могоше истјерати синови Јудини; зато осташе Јевусеји са синовима Јудинијем у Јерусалиму до данас.

16:1 И допаде дио синовима Јосифовијем од Јордана код Јерихона, од воде Јерихонске к истоку, на пустињу која иде од Јерихона на гору Ветиљску,

16:2 А од Ветиља иде на Луз и долази до међе Архијске до Атарота,

16:3 Потом иде на запад до међе Јафлетске па до међе доњега Вет-Орона и до Гезера, и излази на море.

16:4 Тако добише нашљедство синови Јосифови, Манасија и Јефрем.

16:5 А бјеше међа синовима Јефремовијем по породицама њиховијем, бјеше међа нашљедства њихова к истоку Атарот-Адар до горњега Вет-Орона,

16:6 И излази међа на море код Михмете са сјеверне стране, па се обрће међа к истоку до Танат-Силона, и пролази с истока до Јанохе,

16:7 Потом слази од Јанохе до Атарота и Нарата, и дошавши до Јерихона удара у Јордан.

16:8 Од Тафује иде међа к истоку до потока Кане и излази на море. То је нашљедство племена синова Јефремовијех по породицама њиховијем.

16:9 А градови бијаху одвојени синовима Јефремовијем у нашљедству синова Манасијиних, сви градови са селима својим.

16:10 А не изагнаше Хананејина који живљаше у Гезеру; зато осташе Хананеји међу синовима Јефремовијем до данас плаћајући данак.

Лк 19:1–28

1 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

2 И гле, човјек по имену Закхеј, који бјеше старјешина царинички, и бјеше богат,

3 И искаше да види Исуса да га позна; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста;

4 И потрчавши напријед, попе се на дуд да га види; јер му је онуда требало проћи.

5 И кад дође Исус на оно мјесто, погледавши горе видје га, и рече му: Закхеју! сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

6 И сиђе брзо; и прими га радујући се.

7 И сви, кад видјеше, викаху на њега говорећи да гријешноме човјеку дође у кућу.

8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! ево пола имања својега даћу сиромасима, и ако сам кога занио вратићу онолико четворо.

9 А Исус му рече: данас дође спасеније кући овој; јер је и ово син Авраамов.

10 Јер је син човјечиј дошао да нађе и спасе што је изгубљено.

11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер бјеше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

12 Рече дакле: један човјек од добра рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, и да се врати.

13 Дозвавши пак десет својијех слуга даде им десет кеса, и рече им: тргујте док се ја вратим.

14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: нећемо да он царује над нама.

15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

16 Тада дође први говорећи: господару! кеса твоја донесе десет кеса.

17 И рече му: добро, добри слуго; кад си ми у малом био вјеран ево ти власт над десет градова.

18 И дође други говорећи: господару! кеса твоја донесе пет кеса.

19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

20 И трећи дође говорећи: господару! ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

21 Јер сам се бојао тебе: јер си човјек тврд: узимаш што нијеси оставио, и жњеш што нијеси сијао.

22 А господар му рече: по твојијем ћу ти ријечима судити, зли слуго! знао си да сам ја тврд човјек, узимам што нијесам сијао:

23 Па зашто нијеси дао мојега сребра трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

24 И рече онима што стајаху пред њим: узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

25 И рекоше му: господару! он има десет кеса.

26 А он им одговори: јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од онога који нема узеће се од њега и оно што има.

27 А оне моје непријатеље који нијесу хтјели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исијеците преда мном.

28 И казавши ово пође напријед, и иђаше горе у Јерусалим.

Приче 26:12–23

12 Јеси ли видио човјека који мисли да је мудар? више има надања од безумнога него од њега.

13 Љенивац говори: љути је лав на путу, лав је на улицама.

14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако љенивац на постељи својој.

15 Љенивац крије руку своју у њедра, тешко му је принијети је к устима.

16 Љенивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.

17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.

18 Какав је безумник који баца искре и стријеле смртне,

19 Таки је сваки који превари ближњега својега па онда вели: шалио сам се.

20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.

21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човјек свадљивац да распаљује свађу.

22 Ријечи су опадачеве као ријечи избијенијех, али слазе унутра у трбух.

23 Као сребрна пјена којом се обложи цријеп, таке су усне непријатељске и зло срце.