Дан 117 од 365

Ис Нав 17:1–18:28

17:1 И допаде дио племену Манасијину, а он бјеше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијину оцу Галадову, јер бјеше човјек јунак, зато му допаде Галад и Васан;

17:2 Добише дио и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифова; људи по породицама својим.

17:3 А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијина није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовијем: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.

17:4 И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навина и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповједио Мојсију да нам се даде нашљедство међу браћом нашом. И даде им Исус по заповијести Господњој нашљедство међу браћом оца њихова.

17:5 И допаде Манасији десет дијелова, осим земље Галадске и Васанске, које су с ону страну Јордана.

17:6 Јер кћери Манасијине добише нашљедство међу синовима његовијем, а земља Галадска допаде другим синовима Манасијиним.

17:7 А међа Манасијина бјеше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима Ен-Тафујским.

17:8 А Манасијина је земља Тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовијем.

17:9 Одатле слази међа на поток Кану, с јужне стране тога потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са сјеверне стране потока и излази на море.

17:10 С југа је Јефремово, а са сјевера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на сјеверу а с Исахаром на истоку.

17:11 Јер је Манасијино у племену Исахараову и Асирову: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.

17:12 Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тијех градова, него Хананеји стадоше живјети у тој земљи.

17:13 Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак, на Хананеје, али их не изагнаше.

17:14 А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: зашто си нам дао у нашљедство један дио и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?

17:15 А Исус им рече: кад вас је множина, идите у шуму, и ондје окрчите себи у земљи Ферезејској и Рафајској, ако вам је тијесна гора Јефремова.

17:16 А синови Јосифови рекоше: неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовијем и они који су у долини Језраелској.

17:17 А Исус рече дому Јосифову, Јефрему и Манасији, говорећи: велик си народ и силан си, нећеш имати једнога дијела.

17:18 Него гора нека буде твоја; ако је шума, исијеци је, пак ћеш имати међе њезине; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.

18:1 И сабра се сав збор синова Израиљевијех у Силом и ондје намјестише шатор од састанка, пошто покорише земљу.

18:2 Али још бијаше синова Израиљевијех седам племена, којима не би дато нашљедство.

18:3 И Исус рече синовима Израиљевијем: докле ћете оклијевати, те не идете и узмете земљу коју вам је дао Господ Бог отаца ваших?

18:4 Изберите између себе по три човјека из свакога племена, па нека се дигну и прођу земљу, и нека је препишу на нашљедства своја, па онда нека дођу к мени.

18:5 И нека је раздијеле на седам дијелова; Јуда ће остати у својим међама с југа, и дом ће Јосифов остати у међама својим са сјевера.

18:6 А ви препишите земљу на седам дијелова, и донесите амо к мени, да бацим ждријеб за племена ваша овдје пред Господом Богом нашим.

18:7 Јер Левити немају дијела међу вама, јер је свештенство Господње њихово нашљедство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијина примише нашљедство своје с ону страну Јордана на истоку, које им даде Мојсије слуга Господњи.

18:8 Тада усташе људи и пођоше; а Исус заповједи људима који отидоше да препишу земљу говорећи: идите и прођите земљу и препишите је, па онда дођите к мени, те ћу бацити ждријеб за вас овдје пред Господом у Силому.

18:9 И отидоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу село по село на седам дијелова; потом се вратише к Исусу у око у Силом.

18:10 И Исус баци ждријеб за њих у Силому пред Господом, и ондје подијели Исус земљу међу синове Израиљеве по дијеловима њиховијем.

18:11 И изиде ждријеб за племе синова Венијаминовијех по породицама њиховијем, и дође међа дијела њихова међу синове Јудине и синове Јосифове.

18:12 И би им међа са сјевера до Јордана, и она иде покрај Јерихона са сјевера и пружа се на гору к западу, и излази у пустињу Вет-Авен;

18:13 А одатле иде та међа до Луза, с јужне стране Лузу, а то је Ветиљ, и слази до Атарот-Адара покрај горе која је с југа Вет-Орону доњему.

18:14 Отуда излази међа и савија се покрај мора к југу од горе, која је према Вет-Орону на југ, и излази на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудинијех. То је западна страна.

18:15 А јужна страна од краја Киријат-Јарима, и излази та међа к западу, па иде на извор воде Нефтоје,

18:16 И слази та међа накрај горе која је према долини сина Еномова а у долини Рафајској к западу, и иде преко долине Еномове покрај Јевусеја к југу, и слази на извор Рогил;

18:17 Потом се обрће од сјевера и иде на Ен-Семес, а отуда иде на Галилот, који је према гори Адумимској, и слази на камен Воана сина Рувимова;

18:18 Отуда иде страном која је према Арави к сјеверу и слази у Араву;

18:19 Потом иде покрај Вет-Огле к сјеверу и удара у залив сланога мора са сјеверне стране до краја Јордана на југу. То је јужна међа.

18:20 А Јордан је међа с источне стране. То је нашљедство синова Венијаминовијех с међама њиховијем унаоколо по породицама њиховијем.

18:21 А градови племена синова Венијаминовијех по породицама њиховијем јесу: Јерихон и Вет-Огла и Емек-Кесис,

18:22 И Вет-Арава и Семарајим и Ветиљ,

18:23 И Авин и Фара и Офра,

18:24 И Хефар-Амона и Офнија и Гава; дванаест градова са селима својим;

18:25 Гаваон и Рама и Вирот,

18:26 И Миспа и Хефира и Моса,

18:27 И Рекем и Јерфаил и Тарала,

18:28 И Сила, Елеф и Јевус, а то је Јерусалим, Гават, Киријат; четрнаест градова са селима својим. То је нашљедство синова Венијаминовијех по породицама њиховијем.

Лк 19:29–48

29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла два од ученика својијех

30 Говорећи: идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човјек никад није усједао; одријешите га и доведите.

31 И ако вас ко упита: зашто дријешите: овако му кажите: оно Господу треба.

32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

33 А кад они дријешаху магаре рекоше им господари од њега: зашто дријешите магаре?

34 А они рекоше: оно Господу треба.

35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

37 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога иза гласа за сва чудеса што су видјели,

38 Говорећи: благословен цар који иде у име Господње! мир на небу и слава на висини!

39 И неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу! запријети ученицима својијем.

40 И одговарајући рече им: кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

42 Говорећи: кад би и ти знао у овај твој дан што је за мир твој! али је сад сакривено од очију твојијех.

43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

44 И разбиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што нијеси познао времена у којему си похођен.

45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

46 Говорећи им: у писму стоји: дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старјешине народне гледаху да га погубе.

48 И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га.

Пс 50:1–51:19

1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.

2 Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме.

3 Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном.

4 Самоме теби згријеших, и на твоје очи зло учиних, а ти си праведан у ријечима својим и чист у суду својем.

5 Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном.

6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.

7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега.

8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.

9 Одврати лице своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти.

10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.

11 Немој ме одвргнути од лица својега, и светога духа својега немој узети од мене.

12 Врати ми радост спасења својега, и дух владалачки нека ме поткријепи.

13 Научићу безаконике путовима твојим, и гријешници к теби ће се обратити.

14 Избави ме од крви, Боже, Боже, спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду твоју.

15 Господе! отвори уста моја, и она ће казати хвалу твоју.

16 Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш.

17 Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже.

18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске.

19 Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник твој теоце.