Дан 118 од 365

Ис Нав 19:1–20:9

19:1 Потом изиде други ждријеб за Симеуна, племе синова Симеуновијех по породицама њиховијем, и би нашљедство њихово усред нашљедства синова Јудинијех.

19:2 И допаде им у нашљедство Вир-Савеја и Савеја и Молада,

19:3 И Асар-Суал и Вала и Асем,

19:4 И Елтолад и Ветул и Орма,

19:5 И Сиклаг и Вет-Маркавот и Асар-Суса,

19:6 И Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова са селима својим;

19:7 Ајин, Ремон и Етер и Асан, четири града са селима својим;

19:8 И сва села што бијаху око тијех градова дори до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То је нашљедство племена синова Симеуновијех по породицама њиховијем.

19:9 Од дијела синова Јудинијех допаде нашљедство синовима Симеуновијем, јер дио синова Јудинијех бијаше велик за њих, зато синови Симеунови добише нашљедство на њихову нашљедству.

19:10 Потом изиде трећи ждријеб за синове Завулонове по породицама њиховијем; и међа нашљедству њихову би до Сарида.

19:11 А одатле иде међа њихова покрај мора на Маралу, и допире до Давасета, и иде на поток који је према Јокнеаму,

19:12 Па се окреће од Сарида на исток до међе Кислот-Таворске, и иде на Даврат и излази до Јафе;

19:13 Отуда иде опет к истоку до Гита-Ефера, а то је Ита-Касин, и излази на Ремон-Метоар, а то је Неја;

19:14 Отуда се савија међа к сјеверу на Анатон, и излази у долину Јефтаил,

19:15 С Кататом и с Налалом и Симроном и Идалом и Витлејемом, дванаест градова са селима својим.

19:16 То је нашљедство синова Завулоновијех по породицама њиховијем, то су градови и села њихова.

19:17 За Исахара изиде ждријеб четврти, за синове Исахарове по породицама њиховијем;

19:18 А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним,

19:19 И Аферајим и Сеон и Анахарат,

19:20 И Равит и Кисион и Авес,

19:21 И Ремет и Ен-Ганим и Ен-Ада и Вет-Фасис,

19:22 А отуда иде међа на Тавор и на Сахасиму и Вет-Семес, и удара у Јордан; шеснаест градова са селима својим.

19:23 То је нашљедство племена синова Исахаровијех по породицама њиховијем; то су градови и села њихова.

19:24 Потом изиде ждријеб пети за племе синова Асировијех по породицама њиховијем.

19:25 И међа им би: Хелкат и Алија и Ветен, и Ахсаф,

19:26 И Аламелех и Амад и Мисал, и пружа се до Кармела к мору и до Сихор-Ливната,

19:27 И одатле се савија к истоку на Вет-Дагон, и допире до Завулона и до долине Јефтаила к сјеверу, и до Ветемека и Наила, и иде до Хавула налијево;

19:28 И Хеврон и Реов и Амон и Кана дори до Сидона великога;

19:29 Отуда се савија међа на Раму и до тврдога града Тира, а отуда се савија на Осу и излази на море покрај дијела Ахсивскога;

19:30 И Ама и Афек и Реов; двадесет и два града са селима својим.

19:31 То је нашљедство племена синова Асировијех по породицама њиховијем, то су градови и села њихова.

19:32 За синове Нефталимове изиде ждријеб шести, за синове Нефталимове по породицама њиховијем,

19:33 И међа им би од Елафа и од Алона до Сананима, и од Адами-Некева и Јавнила до Лакума, и излази на Јордан;

19:34 Потом се обрће међа на запад к Азнот-Тавору, и иде на Укок, и допире до Завулона с југа и до Асира са запада и до Јуде на Јордану с истока.

19:35 А тврди су градови: Сидим, Сер и Амат, Ракат и Хинерот,

19:36 И Адама и Рама и Асор,

19:37 И Кедес и Едреј и Ен-Асор,

19:38 И Ирон Мигдалил, Орем и Вет-Анат и Вет-Семес; деветнаест градова са селима својим.

19:39 То је нашљедство племена синова Нефталимовијех по породицама њиховијем, то су градови са селима својим.

19:40 Седми ждријеб изиде за племе синова Дановијех по породицама њиховијем,

19:41 И међа нашљедству њихову би Сара и Естаол и Ир-Семес,

19:42 И Салавин и Ајалон и Јетла,

19:43 И Елон и Тамната и Акарон,

19:44 И Елтекон и Гиветон и Валат,

19:45 И Јуд и Вани-Варак и Гат-Римон,

19:46 И Ме-Јаркон и Ракон с међама својим према Јопи.

19:47 Али међе синова Дановијех изидоше мале за њих; зато изидоше синови Данови и ударише на Лесем и узеше га и побише оштријем мачем и освојише га, и населише се у њему, и Лесем прозваше Дан по имену Дана оца својега.

19:48 То је нашљедство племена синова Дановијех по породицама њиховијем; то су градови и села њихова.

19:49 А кад подијелише земљу по међама њезинијем, дадоше синови Израиљеви нашљедство Исусу сину Навину међу собом.

19:50 По заповијести Господњој дадоше му град који заиска, Тамнат-Сарах у гори Јефремовој, а он сагради град и насели се у њему.

19:51 То су нашљедства која Елеазар свештеник и Исус син Навин и главари породица отачких у племенима синова Израиљевијех подијелише ждријебом у Силому пред Господом на вратима шатора од састанка, и тако подијелише земљу.

20:1 Потом рече Господ Исусу говорећи:

20:2 Кажи синовима Израиљевијем и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија,

20:3 Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника.

20:4 Па кад ко утече у који од тијех градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старјешинама онога града ствар своју, па нека га приме к себи, и даду му мјесто да сједи код њих.

20:5 И ако дође за њим осветник, нека му не даду крвника у руке, јер је нехотице убио ближњега нити је прије мрзио на њ.

20:6 Него нека сједи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничкога који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из којега је утекао.

20:7 И одијелише Кедес у Галилеји у Гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној.

20:8 А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимова, и Рамот у Галаду од племена Гадова, и Голан у Васану од племена Манасијина.

20:9 То су градови одређени свијем синовима Израиљевијем и дошљаку који се бави међу њима, да утече у њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове докле не стане пред збор.

Лк 20:1–26

1 И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама,

2 И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?

3 А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:

4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?

5 А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

6 Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк.

7 И одговорише: не знамо откуда.

8 А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

9 А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.

10 И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна.

11 И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна.

12 И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше.

13 Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега.

14 А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.

15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?

16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог!

17 А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?

18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза.

20 И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној.

21 И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему:

22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?

23 А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате?

24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев.

25 А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу.

26 И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше.

Приче 26:24–27:8

26:24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже пријевару.

26:25 Кад говори умиљатијем гласом, не вјеруј му, јер му је у срцу седам гадова.

26:26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њезина открива на збору.

26:27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.

26:28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.

27:1 Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.

27:2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.

27:3 Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.

27:4 Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?

27:5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.

27:6 Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.

27:7 Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.

27:8 Кака је птица која одлети из својега гнијезда, таки је човјек који отиде из својега мјеста.