Дан 155 од 365

2 Сам 3:1–4:12

3:1 И дуго бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова; али Давид све већма јачаше а дом Саулов постајаше све слабији.

3:2 И Давиду се родише синови у Хеврону: првенац му бјеше Амнон од Ахиноаме Језраељанке;

3:3 Други бјеше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара Гесурскога;

3:4 Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин;

3:5 И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону.

3:6 И док бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова, Авенир брањаше дом Саулов.

3:7 А Саул имаше иночу по имену Ресфу кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: зашто си спавао код иноче оца мојега?

3:8 И Авенир се разгњеви на ријечи Исвостејеве и рече: јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твојега и браћи његовој и пријатељима његовијем, и нијесам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене?

3:9 Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео,

3:10 Да се пренесе ово царство од дома Саулова, и да се утврди пријесто Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје.

3:11 И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше.

3:12 И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: чија је земља? И поручи му: учини вјеру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља.

3:13 А он одговори: добро; ја ћу учинити вјеру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лица мојега ако ми прво не доведеш Михалу кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје.

3:14 И посла Давид посланике к Исвостеју сину Саулову, и поручи му: дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака Филистејских.

3:15 И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисова.

3:16 А муж њезин пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: иди, врати се натраг. И он се врати.

3:17 Потом Авенир говори старјешинама Израиљским, и рече им: пређе тражисте Давида да буде цар над вама.

3:18 Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: преко Давида слуге својега избавићу народ свој Израиља из руку Филистејских и из руку свих непријатеља њиховијех.

3:19 Тако говори Авенир и синовима Венијаминовијем. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов.

3:20 И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који бијаху с њим.

3:21 И рече Авенир Давиду: да устанем и идем да скупим к цару господару својему сав народ Израиљев да учине вјеру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром.

3:22 А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тјераху са собом велик плијен; а Авенир већ не бјеше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром.

3:23 Јоав дакле и сва војска што бјеше с њим дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром.

3:24 И Јоав отиде к цару и рече: шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде?

3:25 Познајеш ли Авенира сина Нирова? долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш.

3:26 Потом отишав Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знадијаше за то.

3:27 И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; ондје га удари под пето ребро, те умрије за крв Асаила брата његова.

3:28 А кад Давид послије то чу, рече: ја нијесам крив ни царство моје пред Господом довијека за крв Авенира сина Нирова.

3:29 Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његова; и нека дом Јоавов не буде никад без човјека болна од течења или губава или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хљеба.

3:30 Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њихова код Гаваона у боју.

3:31 И рече Давид Јоаву и свему народу који бијаше с њим: раздерите хаљине своје и припашите костријет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима.

3:32 А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенирову; плака и сав народ.

3:33 И наричући за Авениром рече: умрије ли Авенир како умире безумник?

3:34 Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалијех људи. Тада још већма плака за њим сав народ.

3:35 И дође сав народ нудећи Давида да једе што, док још бијаше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хљеба или што друго док не зађе сунце.

3:36 И сав народ чу то, и би им по вољи; што год чињаше цар, бјеше по вољи свему народу.

3:37 И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров.

3:38 И цар рече слугама својим: не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?

3:39 Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој.

4:1 А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.

4:2 А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, другом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину;

4:3 А Вироћани бијаху побјегли у Гитајим, гдје осташе као дошљаци до данашњега дана.

4:4 И имаше Јонатан син Саулов сина хрома на ногу, којему бијаше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј.

4:5 И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.

4:6 И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побјегоше.

4:7 Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети гдје спаваше, те га прободоше и убише, и отсјекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ.

4:8 И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: ево главе Исвостеја сина Саулова, непријатеља твојега, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара господара мојега од Саула и сјемена његова.

4:9 Али Давид одговарајући Рихаву и Вани брату његову, синовима Римона Вироћанина, рече им: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.

4:10 Кад онога који ми јави говорећи: гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,

4:11 Акамоли људе безбожне, који убише човјека права, у кући његовој, на постељи његовој! нећу ли искати крви његове из ваших руку, и вас истријебити са земље?

4:12 И заповједи Давид момцима својим, те их погубише, и отсјекоше им руке и ноге, и објесише код језера Хевронскога; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенирову у Хеврону.

Јн 14:12–31

12 Заиста, заиста вам кажем: који вјерује мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од овијех творити; јер ја идем к оцу својему;

13 И шта год заиштете у оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави отац у сину.

14 И ако што заиштете у име моје, ја ћу учинити.

15 Ако имате љубав к мени, заповијести моје држите.

16 И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утјешитеља да буде с вама вавијек:

17 Духа истине, којега свијет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.

18 Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.

19 Још мало и свијет мене више неће видјети; а ви ћете ме видјети; јер ја живим, и ви ћете живљети.

20 У онај ћете ви дан дознати да сам ја у оцу својему, и ви у мени, и ја у вама.

21 Ко има заповијести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.

22 И рече му Јуда, не Искариотски: Господе! шта је то да ћеш се нама јавити а не свијету?

23 Исус одговори и рече му: ко има љубав к мени, држаће ријеч моју; и отац мој имаће љубав к њему: и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.

24 Који нема љубави к мени не држи мојијех ријечи; а ријеч што чујете није моја него оца који ме посла.

25 Ово вам казах док сам с вама.

26 А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.

27 Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.

28 Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к оцу; јер је отац мој већи од мене.

29 И сад вам казах, прије док се није збило, да вјерујете кад се збуде.

30 Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овога свијета, и у мени нема ништа.

31 Него да види свијет да имам љубав к оцу, и као што ми заповједи отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.

Проп 4:1–11

1 Опет видјех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе онијех којима се чини неправда, и немају ко би их потјешио ни снаге да се избаве из руку онијех који им чине неправду; немају никога да их потјеши.

2 Зато хвалих мртве који већ помријеше више него живе који још живе.

3 Али је бољи и од једнијех и од другијех онај који још није постао, који није видио зла што бива под сунцем.

4 Јер видјех сваки труд и свако добро дјело да од њега бива завист човјеку од ближњега његова. И то је таштина и мука духу.

5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тијело.

6 Боља је једна грст у миру него обје грсти с трудом и муком у духу.

7 Опет видјех таштину под сунцем:

8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његову, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: за кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

9 Боље је двојици него једному, јер имају добру добит од свога труда.

10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга својега; а тешко једному! ако падне, нема другога да га подигне.

11 Јоште ако двојица спавају заједно, грије један другога; а један како ће се згријати?