Дан 167 од 365

2 Сам 23:1–39

1 А ово су пошљедње ријечи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човјек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљева, и љубак у пјесмама Израиљевим:

2 Дух Господњи говори преко мене, и бесједа његова би на мојем језику.

3 Рече Бог Израиљев, каза ми стијена Израиљева: који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

4 И биће као свјетлост јутрења, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од свјетлости иза дажда.

5 Ако и није таки дом мој пред Богом, ипак је учинио завјет вјечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

6 А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

7 Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на мјесту.

8 Ово су имена јунака Давидовијех: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

9 За њим Елеазар син Додона сина Ахохова, између три јунака који бијаху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

10 Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу; и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плијен.

11 А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и ондје бјеше њива пуна лећа, и народ побјеже од Филистеја,

12 Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

13 И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину Одоламску, кад војска Филистејска стајаше у околу у долини Рафајској.

14 А Давид бијаше онда у граду, и бјеше онда стража Филистејска у Витлејему.

15 А Давид зажеље, и рече: ко би ми донио воде да пијем из студенца Витлејемскога што је код врата!

16 Тада она три јунака продријеше кроз око Филистејски, и захватише воде из студенца Витлејемскога што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хтје пити, него је проли пред Господом;

17 И рече: не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв овијех људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хтје пити. То учинише ова три јунака.

18 И Ависај брат Јоавов син Серујин бјеше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

19 Између те тројице бјеше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

20 И Венаја син Јодајев, син човјека јунака, велик дјелима, из Кавсеила; он погуби два јунака Моавска, и сишав уби лава у јами кад бјеше снијег.

21 Он уби и једнога Мисирца, знатна човјека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиде на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовијем копљем.

22 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

23 Бјеше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.

24 Асаило брат Јоавов бјеше међу тридесеторицом, а то бјеху: Елханан син Додонов из Витлејема,

25 Сама Арођанин, Елика Арођанин.

26 Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текојанин,

27 Авијазер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,

28 Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,

29 Хелед син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,

30 Венаја Пиратоњанин, Идај из долине Гаса.

31 Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,

32 Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,

33 Сама Араранин, Ахијам син Сараров Араранин,

34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.

35 Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,

36 Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,

37 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујину,

38 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

39 Урија Хетејин; свега тридесет и седам.

Дап 1:12–26

12 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.

13 И кад уђоше попеше се у собу гдје стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.

14 Ови сви једнодушно бијаху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом његовом.

15 И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а бијаше народа заједно око сто и двадесет имена):

16 Људи браћо! требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух свети устима Давидовијем за Јуду који бјеше пред онима што ухватише Исуса;

17 Јер се бројаше с нама, и бијаше примио дијел ове службе.

18 Он дакле стече њиву од плате неправедне, и објесивши се пуче по сриједи, и изасу се сва утроба његова.

19 И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховијем језиком Акелдама, које значи њива крвна.

20 Јер се пише у књизи псалтиру: да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живљео у њему, и: владичанство његово да прими други.

21 Треба дакле од овијех људи који су били с нама за све вријеме како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,

22 Почевши од крштења Јованова до дана кад се узе од нас, да буде с нама свједок његова васкрсенија један од овијех.

23 И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.

24 И помоливши се Богу рекоше: ти, Господе! Који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао,

25 Да прими дијел ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на мјесто своје.

26 И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.

Пс 72:1–20

1 Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину цареву:

2 Он ће судити народу твојему по правди, и невољницима твојим по правици.

3 Родиће народу горе миром, и хумови правдом.

4 Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,

5 Бојаће се тебе док је сунца и мјесеца, од кољена до кољена.

6 Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.

7 Процвјетаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече мјесеца.

8 Владаће од мора до мора, и од ријеке до крајева земаљских.

9 Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.

10 Цареви Тарсиски и острвљани донијеће даре, цареви Шавски и Савски даће данак.

11 Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.

12 Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.

13 Биће милостив ништему и убогом, и душе ће јаднима спасти.

14 Од пријеваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовима.

15 Они ће добро живјети, и донијеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.

16 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њезино као Ливанска шума, и по градовима цвјетаће људи као трава на земљи.

17 Име ће његово бити увијек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.

18 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!

19 И благословено славно име његово увијек! славе његове напуниће се сва земља. Аман и амин.

20 Свршише се молитве Давида, сина Јесејева.