Дан 166 од 365

2 Сам 21:1–22:51

21:1 И би глад за времена Давидова три године засопце. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: то је са Саула и с дома његова крвничкога, што погуби Гаваоњане.

21:2 Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не бјеху од синова Израиљевијех, него остатак од Амореја, којима се бјеху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.

21:3 И рече Давид Гаваоњанима: шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње?

21:4 А Гаваоњани му рекоше: не тражимо ни сребра ни злата од Саула или од дома његова, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: шта дакле велите да вам учиним?

21:5 Тада рекоше цару: ко нас је потро и радио да нас истријеби, да нас не буде нигдје у међама Израиљевијем,

21:6 Од његовијех синова нека нам се да седам људи да их објесимо Господу у Гаваји Саула избраника Господњега. И рече цар: ја ћу дати.

21:7 Али цар поштједе Мефивостеја сина Јонатана сина Саулова ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловијем.

21:8 И узе цар два сина Ресфе кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.

21:9 И даде их у руке Гаваоњанима, а они их објесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првијех дана жетве, у почетку јечмене жетве.

21:10 А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и прострије по стијени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не дадијаше птицама небеским да падају на њих дању ни звјерима пољским ноћу.

21:11 И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.

21:12 И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његова од грађана у Јавису Галадову, који их бијаху украли с улице Вет-Санске, гдје их објесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.

21:13 И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његова, па скупише и кости објешенијех.

21:14 И погребоше их с костима Сауловијем и Јонатана сина његова у земљи Венијаминовој у Сили у гробу Киса оца његова, и учинише све како заповједи цар. Тако се послије тога умилостиви Господ земљи.

21:15 И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и бише се с Филистејима тако да Давид суста.

21:16 Тада Јесви-Венов, који бјеше од синова Рафајевијех, и у копљу му бјеше триста сикала мједи, и имаше ново оружје, шћаше да убије Давида.

21:17 Али му поможе Ависај син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видјела Израиљева.

21:18 Послије тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који бијаше од синова Рафајевих.

21:19 И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан син Јаре-Орегимов Витлејемац уби брата Голијата Гетејина, којему копљача бјеше као вратило.

21:20 И опет наста рат у Гату, гдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он бијаше такођер рода Рафајева.

21:21 И ружаше Израиља те га уби Јонатан син Саме брата Давидова.

21:22 Та четворица бијаху синови истога Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех.

22:1 И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;

22:2 И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.

22:3 Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.

22:4 Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

22:5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.

22:6 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

22:7 У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

22:8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.

22:9 Подиже се дим из ноздрва његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега.

22:10 Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.

22:11 И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.

22:12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

22:13 Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.

22:14 Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.

22:15 Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

22:16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздрва његовијех.

22:17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

22:18 Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

22:19 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

22:20 И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.

22:21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

22:22 Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.

22:23 Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

22:24 И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

22:25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.

22:26 Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;

22:27 С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.

22:28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

22:29 Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвијетљује таму моју.

22:30 С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

22:31 Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.

22:32 Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега?

22:33 Бог је кријепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

22:34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

22:35 Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.

22:36 Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.

22:37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

22:38 Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.

22:39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

22:40 Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

22:41 Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

22:42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

22:43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

22:44 Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.

22:45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

22:46 Туђини блиједе,дршћу у градовима својим.

22:47 Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.

22:48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

22:49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.

22:50 Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,

22:51 Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.

Дап 1:1–11

1 Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити

2 До дана кад се узнесе, пошто Духом светијем заповједи апостолима које изабра,

3 Пред којима и по страдању своме показа себе жива многијем и истинитијем знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божијему.

4 И сабравши их заповједи им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене;

5 Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем не дуго после овијех дана.

6 А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?

7 А он им рече: није ваше знати времена и љета које отац задржа у својој власти;

8 Него ћете примити силу кад сиђе Дух свети на вас; и бићете ми свједоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.

9 И ово рекавши видјеше они гдје се подиже и однесе га облак из очију њиховијех.

10 И кад гледаху за њим гдје иде на небо, гле, два човјека стадоше пред њима у бијелијем хаљинама,

11 Који и рекоше: људи Галилејци! шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видјесте да иде на небо.

Проп 7:1–13

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

2 Боље је ићи у кућу гдје је жалост него гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже срце своје.

3 Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

4 Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех.

6 Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина.

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа.

9 Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех.

10 Не говори: шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? јер не би било мудро да за то питаш.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има.

13 Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви?