Дан 246 од 365
Нем 12:1–13:31, Рим 8:1–21, Пс 105:1–45
Стари завет
12:1 А ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељем сином Салатиловијем и Исусом: Сераја, Јеремија, Јездра,
12:2 Амарија, Малух, Хатус,
12:3 Сеханија, Реум, Леримот,
12:4 Идо, Гинето, Авија,
12:5 Мијамин, Мадија, Вилга,
12:6 Семаја, Јојарив, Једаја,
12:7 Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То бјеху главари између свештеника и браће своје за времена Исусова.
12:8 А Левити: Исус, Винуј, Кадмило, Севија, Јуда и Матанија, који с браћом својом бјеше над пјевањем.
12:9 А Вавукија и Уније браћа њихова бијаху према њима у редовима својим.
12:10 А Исус роди Јоакима, а Јоаким роди Елијасива, а Елијасив роди Јојаду;
12:11 А Јојада роди Јонатана, а Јонатан роди Јадву.
12:12 А за времена Јоакимова бјеху свештеници, главари домова отачких: од дома Серајина Мераја, од Јеремијина Ананија,
12:13 Од Јездина Месулам, од Амаријина Јоанан,
12:14 Ода Мелихујева Јонатан, од Севанијина Јосиф,
12:15 Од Харимова Адна, од Мерајотова Елкај,
12:16 Од Идова Захарија, од Гинетова Месулама,
12:17 Од Авијина Зихрије, од Минијаминова и Моадијина Филтај,
12:18 Од Вилжина Самуја, од Семајина Јонатан,
12:19 Од Јојаривова Матенај, од Једајина Озије,
12:20 Од Салајева Калај, од Амокова Евер,
12:21 Од Хелкијина Асавија, од Једајина Натанаило.
12:22 А Левити главари дома отачких, за време Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве бише пописани са свештеницима до царовања Дарија цара Персијскога;
12:23 Синови Левијеви, главари домова отачких, бише пописани у књизи дневника до времена Јоанана сина Елијасивова;
12:24 И главари Левитски бјеху: Асавија, Серевија и Исус син Кадмилов и браћа њихова према њима да хвале и славе Бога по заповијести Давида човјека Божијега, ред према реду;
12:25 Матанија и Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон, Акув, бијаху вратари који чуваху стражу код ризница на вратима.
12:26 Ти бијаху за времена Јоакима сина Исуса сина Јоседекова и за времена Немије кнеза и свештеника Јездре књижевника.
12:27 А кад се освећиваше зид Јерусалимски, тражише Левите по свијем мјестима њиховијем да их доведу у Јерусалим да се сврши посвећење с весељем, хвалом и пјесмама уз кимвале, псалтире и гусле.
12:28 И скупише се синови пјевачки и из равница око Јерусалима и из села Нетофатских,
12:29 И из Вет-Гилгала и из поља Гевских и Азмаветских, јер пјевачи бијаху насели села око Јерусалима.
12:30 И очистише се свештеници и Левити, и очистише народ и врата и зид.
12:31 Иза тога заповједих кнезовима Јудејским да изађу на зид, и поставих два велика збора пјевачка, и један од њих иђаше на десно с горње стране зида к вратима гнојнијем.
12:32 А за њима иђаше Осаја и половина кнезова Јудинијех,
12:33 А Азарија, Јездра и Месулам,
12:34 Јуда и Венијамин и Семаја и Јеремија,
12:35 И од синова свештеничких с трубама Захарија син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Захура, сина Асафова,
12:36 И браћа његова Семаја и Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанило и Јуда и Ананије са справама музичким Давида човјека Божијега, а Јездра књижевник пред њима;
12:37 Потом к вратима код студенца, која бијаху према њима, иђаху уз басамаке града Давидова куда се ида на зид, изнад дома Давидова па до врата воденијех к истоку.
12:38 А други збор пјевачки иђаше према онима, и ја за њим, и половица народа по зиду изнад куле пећске до широкога зида,
12:39 И изнад врата Јефремовијех к вратима старијем и к вратима рибљим и ка кули Ананеиловој и кули Меји, па до врата овчијих; и стадоше код врата тамничких.
12:40 Потом стадоше оба збора пјевачка у дому Божијем, и ја и половица главара са мном,
12:41 И свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија, Ананија с трубама,
12:42 И Масија и Семаја и Елеазар и Озије и Јоанан и Малхија и Елам и Есер. И пјевачи пјеваху гласно с Језрајом начелником својим.
12:43 И принесоше велике жртве тај дан, и веселише се; јер их Бог развесели весељем великим; и жене и дјеца веселише се, и весеље Јерусалимско чујаше се далеко.
12:44 И постављени бише тај дан људи над клијетима у којима се остављаху приноси, првине и десетак, да сабирају у њих с њива градских законите дијелове за свештенике и за Левите, јер се Јуда радоваше свештеницима и Левитима што стајаху на послу,
12:45 И извршиваху што им је Бог њихов заповједио да извршују и што требаше извршивати за очишћење, као и пјевачи и вратари по заповијести Давида и Соломуна сина његова.
12:46 Јер отприје, за времена Давидова и Асафова бише постављени главари пјевачки и пјесме у хвалу и славу Богу.
12:47 И за то сав Израиљ за времена Зоровавеља и за времена Немијина даваше дијелове пјевачима и вратарима, свакидашњи оброк, и Левитима што бјеше њима посвећено, а Левити синовима Ароновијем што њима бјеше посвећено.
13:1 У то вријеме чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји довијека;
13:2 Јер не сретоше синова Израиљевијех с хљебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.
13:3 А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.
13:4 А прије тога Елијасив свештеник, који бјеше над клијетима дома Бога нашега, опријатељи се с Товијом,
13:5 И начини му велику клијет, гдје се прије остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и пјевачима и вратарима, и приноси за свештенике.
13:6 А кад то све биваше, не бјех у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса цара Вавилонскога вратих се к цару, и послије неколико година измолих се опет у цара.
13:7 И кад дођох у Јерусалим, видјех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клијет у тријему дома Божијега.
13:8 И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клијети.
13:9 И заповједих, те очистише клијети; и унесох у њих опет посуђе дома Божијега, даре и кад.
13:10 Потом дознах да се Левитима нијесу давали дијелови, те су се разбјегли сваки на своју њиву и Левити и пјевачи, који рађаху посао.
13:11 И укорих старјешине и рекох: зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово мјесто.
13:12 И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.
13:13 И поставих настојнике над спремама, Селемију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана сина Захура сина Матанијина, јер се за вјерне држаху; и бијаше им посао дијелити браћи својој.
13:14 Помени ме, Боже мој, за то, и немој избрисати добара мојих која учиних дому Бога својега и служби његовој.
13:15 У то вријеме видјех у Јудеји гдје газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.
13:16 И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудинијем у Јерусалиму.
13:17 Зато прекорих главаре Јудејске и рекох им: како је то зло што чините те скврните суботу?
13:18 Нијесу ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гњев на Израиља скврнећи суботу.
13:19 И кад дође сјен на врата Јерусалимска уочи суботе, заповједих те затворише врата, и заповједих да их не отварају до послије суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.
13:20 И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.
13:21 И опоменух их и рекох им: зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.
13:22 А Левитима заповједих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помни ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.
13:23 Још видјех у то вријеме Јудејце који се бијаху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.
13:24 И синови њихови говораху пола Азотски, и не умијаху говорити Јудејски него језиком и једнога другога народа.
13:25 Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери својих синовима њиховијем нити да узимају кћери њиховијех за синове своје или за себе.
13:26 Није ли тијем згријешио Соломун цар Израиљев, ако и не бјеше у многим народима цара њему равна и мио бјеше Богу својему и Бог га бјеше поставио царем над свијем Израиљем? па опет га навратише на гријех жене туђинке.
13:27 А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и гријешите Богу нашему узимајући жене туђинке?
13:28 И од синова Јојаде сина Елијасива погавара свештеничкога један бјеше зет Санавалату Ороњанину, којега отјерах од себе.
13:29 Помени их, Боже мој, што оскврнише свештенство и завјет свештенички и Левитски.
13:30 И тако их очистих од свијех туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и Левитске, свакога на посао његов,
13:31 И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.
Нови завет
1 Никаква дакле сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по тијелу него по Духу.
2 Јер закон духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона грјеховнога и смрти.
3 Јер што закону бјеше немогуће, јер бјеше ослабљен тијелом, посла Бог сина својега у обличју тијела грјеховнога, и за гријех осуди гријех у тијелу,
4 Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по духу;
5 Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
6 Јер тјелесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
7 Јер тјелесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијему нити може.
8 А који су у тијелу не могу Богу угодити.
9 А ви нијесте у тијелу него у духу; јер Дух Божиј у вама живи. А ако ко нема Духа Христова, он није његов.
10 А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво гријеха ради а Дух жив правде ради.
11 А ако ли живи у вама Дух онога који је васкрсао Исуса из мртвијех, онај који је подигао Христа из мртвијех оживљеће и ваша смртна тјелеса Духом својијем који живи у вама.
12 Тако дакле, браћо, нијесмо дужни тијелу да по тијелу живимо.
13 Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове тјелесне морите, живљећете.
14 Јер који се владају по духу Божијему они су синови Божији.
15 Јер не примисте духа ропства, опет да се бојите; него примисте Духа посиначкога, којијем вичемо: Ава, оче!
16 Овај дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија.
17 А кад смо дјеца и нашљедници смо: нашљедници дакле Божији, а сунашљедници Христови: јер с њим страдамо да се с њим и прославимо.
18 Јер мислим да страдања садашњега времена нијесу ништа према слави која ће нам се јавити.
19 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
20 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу онога који је покори) на над,
21 Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе дјеце Божије.
Псалам
1 Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.
2 Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.
3 Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.
4 Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.
5 Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.
6 Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.
7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.
8 Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.
9 Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.
10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,
11 Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.
12 Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.
13 Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.
14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
16 И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.
17 Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.
18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19 Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.
20 Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.
21 Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.
22 Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.
23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24 И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.
25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.
26 Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.
27 Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.
28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.
29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30 Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.
31 Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.
32 Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.
34 Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;
35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.
37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.
38 Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.
39 Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.
40 Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.
41 Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.
42 Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.
43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.
45 Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.