Дан 245 од 365

Нем 10:1–11:36

10:1 А који запечатише бјеху ови: Немија, Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,

10:2 Серај, Азарија, Јеремија,

10:3 Пасхор, Амарија, Малхија,

10:4 Хатус, Севанија, Малух,

10:5 Харим, Меримот, Овадија,

10:6 Данило, Гинетон, Варух,

10:7 Месулам, Вија, Мијамин,

10:8 Мазија, Вилгај, Семаја; то бјеху свештеници;

10:9 А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададовијех, Кадмило,

10:10 И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан,

10:11 Миха, Реов, Асавија,

10:12 Захур, Серевија, Севнија,

10:13 Одија, Ваније, Венинуј;

10:14 Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,

10:15 Вуније, Азгад, Вивај,

10:16 Адонија, Вигвај, Адин,

10:17 Атир, Језекија, Азур,

10:18 Одија, Асум, Висај,

10:19 Ариф, Анатот, Навај,

10:20 Магфија, Месулам, Езир,

10:21 Месизавеило, Садок, Јадва,

10:22 Фелатија, Анан, Анаја,

10:23 Осија, Ананија, Асув,

10:24 Лоис, Филеја, Совик,

10:25 Реум, Асавна, Масија,

10:26 Ахија, Анана, Ганан,

10:27 Малух, Харим, Вана.

10:28 И остали народ, свештеници, Левити, вратари, пјевачи, Нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божијему, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумјеваху,

10:29 Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијему, који је дат преко Мојсија слуге Божијега, и да држимо и извршујемо све заповијести Господа Бога својега и законе његове и уредбе његове.

10:30 И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њиховијех да узимамо за синове своје.

10:31 И од народа земаљских који донесу трг или каку год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.

10:32 И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога својега:

10:33 На хљебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за гријех да се очишћа Израиљ, и на свако дјело у дому Бога нашега.

10:34 И бацасмо ждријеб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашега по домовима отаца наших на вријеме од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашега, како пише у закону;

10:35 И да доносимо првине од земље своје и првине од свакога рода од свакога дрвета од године до године у дом Господњи;

10:36 И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога својега свештеницима који служе у дому Бога нашега;

10:37 И првине тијеста својега и приносе своје и род од свијех дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клијети дома Бога својега, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свијем мјестима гдје узрадимо;

10:38 И да буде свештеник син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашега, у клијети, у спреме његове.

10:39 Јер у те клијети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, гдје су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и пјевачи, да не остављамо дома Бога својега.

11:1 И населише се кнезови народни у Јерусалиму, а остали народ мета ждријеб да узму једнога од десет да сједи у Јерусалиму светом граду, и осталијех девет дијелова по другим градовима.

11:2 И благослови народ све људе који сами од своје воље присташе да сједе у Јерусалиму.

11:3 Ово су главари земаљски који се населише у Јерусалиму, а по осталијем градовима Јудејским настанише се сваки на својем нашљедству по градовима својим Израиљци свештеници и Левити, Нетинеји и синови слуга Соломуновијех:

11:4 У Јерусалиму дакле населише се неки од синова Јудинијех и Венијаминовијех: од синова Јудинијех: Атаја син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеилова, од синова Фаресовијех;

11:5 И Масија син Варуха сина Холозе сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива сина Захрије, сина Силонијева;

11:6 Свега синова Фаресовијех што се населише у Јерусалиму, четири стотине и шездесет и осам храбријех људи;

11:7 А између синова Венијаминовијех: Салуј син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масија, сина Итила, сина Исаијина,

11:8 И за њим Гавај, Салај девет стотина и двадесет и осам;

11:9 А Јоило син Захријев бјеше над њима, а Јуда син Сенујин бјеше други над градом;

11:10 Од свештеника: Једаја син Јојавов, Јахин,

11:11 Сераја син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахтивова, старјешина у дому Божијем,

11:12 А браће њихове што служаху у дому осам стотина и двадесет и два; и Адаја син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијина,

11:13 И браће његове главара у домовима отачким двјеста и четрдесет и два; и Амасај син Азреила, сина Азаја; сина Месилемота, сина Имирова,

11:14 И браће њихове храбријех људи сто и двадесет и осам, а над њима бјеше Завдило син Гедолимов;

11:15 И од Левита: Семаја сина Асува сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијева;

11:16 И Саветај, И Јозавад бијаху над послом спољашњим за дом Божји између главара Левитских,

11:17 А Матанија син Михе сина Завдије сина Асафова бијаше поглавар који почињаше хвалу у молитви, и Ваквукија други између браће своје, и Авда син Салије сина Галала сина Једутунова;

11:18 Свега Левита у светом граду бјеше двије стотине и осамдесет и четири;

11:19 А од вратара: Акув, Талмон, и браћа њихова што чуваху стражу на вратима, сто и седамдесет и два;

11:20 А остатак народа Израиљева, свештеника, и Левита бјеше по свијем градовима Јудинијем, свак на свом нашљедству;

11:21 А Нетинеји населише се у Офилу, и Сиха и Гиспа бјеху над Нетинејима.

11:22 А над Левитима у Јерусалиму бјеше Озија син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Мишина. Између синова Асафовијех пјевачи бијаху у служби за дом Божји.

11:23 Јер бјеше царева заповијест за њих и бјеше одређена плата пјевачима за сваки дан.

11:24 И Петаја син Месизавеилов од синова Заре сина Јудина бјеше мјесто цара за сваки посао с народом.

11:25 А по селима и пољима њиховијем неки од синова Јудинијех настанише се у Киријат-Арви и засеоцима њезинијем, и у Дивону и засеоцима његовијем, и у Јекавсеилу и селима његовијем,

11:26 И у Јесуји и Молади и Вет-Фелету,

11:27 И у Асар-Суалу и Вирсавеји и засеоцима њезинијем,

11:28 И у Сиклагу и у Мекони и засеоцима њезинијем,

11:29 И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармуту,

11:30 У Заноји, у Одоламу и селима њиховијем, у Лахису с пољем његовијем, у Азици и засеоцима њезинијем. И тако се населише од Вирсавеје до долине Енома.

11:31 А синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михмасу и Аји и Ветиљу и засеоцима његовијем,

11:32 У Анатоту, у Нову, Ананији,

11:33 У Асору, у Рами, у Гитајиму,

11:34 У Адиду, у Севојиму, у Невалату,

11:35 У Лоду, у Онону, и у долини дрводјељској.

11:36 А Левити подијелише се међу Јудом и Венијамином.

Рим 7:1–25

1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знаду закон), да закон влада над човјеком докле је жив?

2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздријеши се од закона мужевљега.

3 Зато дакле док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога.

4 За то, браћо моја, и ви умријесте закону тијелом Христовим, да будете другога, онога што уста из мртвијех, да плод донесемо Богу.

5 Јер кад бијасмо у тијелу, бијаху сласти грјеховне, које закон рађаху у удима нашима да се смрти плод доноси.

6 А сад умрвши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо (Богу) у обновљењу Духа а не у старини слова.

7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон гријех? Боже сачувај! него ја гријеха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: не зажели.

8 А гријех узе почетак кроз заповијест, и начини у мени сваку жељу; јер је гријех без закона мртав.

9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, онда гријех оживље,

10 А ја умријех, и нађе се да ми заповијест би за смрт која бјеше дата за живот.

11 Јер гријех узевши почетак кроз заповијест превари ме, и уби ме њоме.

12 Тако је дакле закон свет и заповијест света и праведна и добра.

13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! него гријех, да се покаже гријех добром чинећи ми смрт, да буде гријех одвише грјешан заповијешћу.

14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам тјелесан, продан под гријех:

15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на што мрзим оно чиним.

16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.

17 А ово више ја не чиним него гријех који живи у мени.

18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у тијелу мојему. Јер хтјети имам у себи, али учинити добро не налазим.

19 Јер добро шта хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.

20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него гријех који живи у мени.

21 Налазим дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.

22 Јер имам радост у закону Божијему по унутрашњему човјеку;

23 Али видим други закон у удима својима, који се супроти закону ума мојега, и заробљава ме законом грјеховнијем који је у удима мојима.

24 Ја несрећни човјек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове?

25 Захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа Господа нашега. Тако дакле ја сам умом својијем служим закону Божијему а тијелом закону грјеховноме.

Јов 9:24–35

24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко?

25 Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра.

26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

27 Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се;

28 Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

30 Да се измијем водом шњежницом, и да очистим сапуном руке своје,

31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

32 Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд;

33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх његов нека ме не страши;

35 Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе.