Дан 75 од 365

4 Мој 15:1–41

1 Опет рече Господ Мојсију говорећи:

2 Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад дођете у земљу гдје ћете наставати, коју ћу вам ја дати,

3 И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завјета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке,

4 Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе бијелога брашна помијешана с четвртином ина уља.

5 И вина четврт ина за наљев донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње.

6 А уз овна донеси дар, двије десетине бијелога брашна помијешана с трећином ина уља,

7 И вина за наљев трећину ина принијећеш за мирис угодни Господу.

8 А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завјета или на жртву захвалну Господу,

9 Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе бијелога брашна помијешана с по ина уља,

10 И вина донеси за наљев по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу.

11 Тако нека буде уза свакога вола и уза свакога овна и уза свако живинче између оваца или коза.

12 Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде.

13 Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу.

14 Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принио жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините.

15 Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вјечан од кољена на кољено; дошљак ће бити као и ви пред Господом.

16 Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама.

17 Још рече Господ Мојсију говорећи:

18 Кажи синовима Израиљевијем и реци им: кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести,

19 Па станете јести хљеб оне земље, тада принесите принос Господу.

20 Од првина тијеста својега приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите.

21 Од првина тијеста својега дајите Господу принос од кољена до кољена.

22 А кад бисте погријешили, те не бисте учинили свијех овијех заповијести, које каза Господ Мојсију,

23 Све што вам је заповједио Господ преко Мојсија, од дана кад заповједи Господ и послије од кољена до кољена,

24 Ако се буде учинило погрјешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовијем и с наљевом његовијем по уредби, и једно јаре на жртву за гријех.

25 И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевијех, и опростиће им се, јер је погрјешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за гријех свој ради погрјешке своје.

26 Опростиће се свему збору синова Израиљевијех и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрјешка свега народа.

27 Ако ли једна душа згријеши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за гријех.

28 И свештеник нека очисти душу која буде згријешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се.

29 И за рођенога у земљи синова Израиљевијех и за дошљака, који се бави међу вама, један закон да буде кад ко згријеши не знајући.

30 Али ко од силе згријеши између рођенијех у земљи или између дошљака, он ружи Господа; нека се истријеби душа она из народа својега.

31 Јер презре ријеч Господњу, и заповијест његову погази; нека се истријеби она душа; безакоње је њезино на њој.

32 А кад бијаху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једнога гдје купи дрва у суботу.

33 И који га нађоше гдје купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору.

34 И метнуше га под стражу, јер не бјеше казано шта ће се чинити с њим.

35 А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човјек; нека га заспе камењем сав збор иза окола.

36 И сав збор изведе га иза окола и засуше га камењем, и умрије, као што заповједи Господ Мојсију.

37 Још рече Господ Мојсију говорећи:

38 Реци синовима Израиљевијем и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од кољена до кољена, и над ресе нека мећу врвцу плаву.

39 И имаћете ресе зато да се гледајући их опомињете свијех заповијести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својима, за којима чините прељубу;

40 Него да памтите и творите све заповијести моје, и будете свети Богу својему.

41 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље Мисирске, да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш.

Мк 15:1–20

1 И одмах ујутру учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

2 И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш.

3 И тужаху га главари свештенички врло.

4 А Пилат опет упита га говорећи: зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе.

5 Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.

6 А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху.

7 А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв.

8 И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.

9 А Пилат им одговори говорећи: хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога?

10 Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички.

11 Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти.

12 А Пилат опет одговарајући рече им: а шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем?

13 А они опет повикаше: распни га.

14 А Пилат им рече: а какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: распни га.

15 А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну.

16 А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,

17 И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на њ.

18 И стадоше га поздрављати говорећи: здраво, царе Јудејски!

19 И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њ, и падајући на кољена поклањаху му се.

20 И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну.

Приче 17:6–15

6 Вијенац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.

7 Не приличи безумном висока бесједа, акамоли кнезу лажљива бесједа.

8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.

9 Ко покрива пријеступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.

10 Укор тишти разумнога већма него лудога сто удараца.

11 Зао човјек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.

12 Боље је да човјека срете медвједица којој су отети медвједићи, него безумник у свом безумљу.

13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.

14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато прије него се заметне, прођи се распре.

15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.