Покаяние и прощение
перед исповедью, о прощении обид
Засад само на руском
Молитве из Писма
«Господи, помилуй»: молитва слепых и мытаряМт 9:27–27; Лк 18:13–13; Лк 18:38–38
Самая короткая молитва Евангелий: просьба о милости.
27 А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов!
13 А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.
«Помяни меня, Господи, когда приидешь во Царствие Твоё»Лк 23:42–43
Молитва разбойника на кресте и ответ Христа.
42 И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.
43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
Отче нашМт 6:9–13
Молитва, которой Иисус научил учеников. Общая для всех традиций.
9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10 Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11 Хљеб наш потребни дај нам данас;
12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;
13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.
Помилуй меня, БожеПс 51
Главный покаянный псалом, общий для всех традиций.
1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2 Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме.
3 Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном.
4 Самоме теби згријеших, и на твоје очи зло учиних, а ти си праведан у ријечима својим и чист у суду својем.
5 Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном.
6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега.
8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9 Одврати лице своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11 Немој ме одвргнути од лица својега, и светога духа својега немој узети од мене.
12 Врати ми радост спасења својега, и дух владалачки нека ме поткријепи.
13 Научићу безаконике путовима твојим, и гријешници к теби ће се обратити.
14 Избави ме од крви, Боже, Боже, спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду твоју.
15 Господе! отвори уста моја, и она ће казати хвалу твоју.
16 Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш.
17 Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже.
18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске.
19 Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник твој теоце.
Из глубины взываюПс 130
Покаянный псалом, читается и об усопших.
1 Из дубине вичем к теби, Господе!
2 Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?
4 Али је у тебе праштање, да би те се бојали.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.
8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.
Встану, пойду к отцу моемуЛк 15:18–24
Слова блудного сына и встреча с отцом.
18 Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,
19 И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.
20 И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.
21 А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.
22 А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
Господи, не в ярости ТвоейПс 6
Молитва больного и кающегося.
1 Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати.
2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале,
3 И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш.
4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
5 Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?
6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
«Прости нам долги наши»Мт 6:12–12; Мт 6:14–15
12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;
14 Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески.
15 Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех.
«Господи! я недостоин»Мт 8:8–8
Слова сотника, перед Причастием в православной и католической традиции.
8 И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
Бог не попустит искушения сверх сил1 Кор 10:13–13
О зависимостях и искушениях.
13 Друго искушење не дође на вас осим човјечијега; али је вјеран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднијети.
Дух правый обнови внутри меняПс 51:10–10
10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
Блаженны, у которых отпущены беззаконияПс 32
Радость прощённого.
1 Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.
2 Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.
3 Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.
4 Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.
5 Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.
6 Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.
7 Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.
8 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.
9 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.
10 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.
11 Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.
Если исповедуем грехи наши1 Јн 1:8–9
Обещание прощения.
8 Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
9 Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.
Молитва МанассииМол Ман 1
Короткая покаянная молитва царя. Есть в Синодальной Библии как неканоническая, читается в Православии и в Протестантизме не всеми.
Ове књиге или главе нема у преводу Даничића и Караџића, зато је приказан руски Синодални текст.
1 Господи Вседержителю, Боже отцев наших, Авраама и Исаака и Иакова, и семени их праведного,
2 сотворивший небо и землю со всем благолепием их, связавший море словом повеления Твоего, заключивший бездну и запечатавший ее страшным и славным именем Твоим, которого все боятся, и трепещут от лица силы Твоея, потому что никто не может устоять пред великолепием славы Твоея, и нестерпим гнев
3 прещения Твоего на грешников!
4 Но безмерна и неисследима милость обетования Твоего,
5 ибо Ты Господь вышний, благий, долготерпеливый и многомилостивый и кающийся о злобах человеческих. Ты, Господи, по множеству Твоей благости, обещал покаяние
6 и отпущение согрешившим Тебе, и множеством щедрот Твоих определил покаяние грешникам во спасение. Итак Ты, Господи, Боже праведных, не положил покаяния праведным
7 Аврааму и Исааку и Иакову, не согрешившим Тебе, но положил покаяние мне грешнику, потому что я согрешил паче числа песка морского.
8 Многочисленны беззакония мои, Господи, многочисленны беззакония мои, и я недостоин взирать и смотреть на высоту небесную от множества неправд моих. Я согбен многими железными узами,
9 так что не могу поднять головы моей, и нет мне отдохновения, потому что прогневал Тебя и сделал пред Тобою злое :
10 не исполнил воли Твоей, не сохранил повелений Твоих, поставил мерзости и умножил соблазны. И ныне преклоняю колени сердца моего, умоляя Тебя о благости.
11 Согрешил я, Господи, согрешил, и беззакония мои я знаю, но прошу, молясь Тебе: отпусти мне, Господи, отпусти мне, и не погуби меня с беззакониями моими и не оссуди меня в преисподнюю. Ибо Ты Бог, Бог кающихся, и на мне яви всю благость Твою, спасши меня недостойного по великой милости Твоей, и буду прославлять Тебя во все дни жизни моей,
12 потому что Тебя славят все силы небесные, и Твоя слава во веки веков. Аминь.
Молитва Даниила о народеДан 9:4–19
Покаяние за себя и за народ.
4 И помолих се Господу Богу својему и исповиједајући се рекох: о Господе, Боже велики и страшни, који држиш завјет и милост онима који те љубе и држе заповијести твоје;
5 Згријешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и отступисмо од заповијести твојих и од закона твојих.
6 И не слушасмо слуга твојих пророка, који говораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском.
7 У тебе је, Господе, правда а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свијех Израиљаца, који су близу и који су далеко по свијем земљама куда си их разагнао за гријехе њихове, којима ти гријешише.
8 Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер ти згријешисмо.
9 У Господа је Бога нашега милост и праштање, јер се одметнусмо од њега,
10 И не слушасмо гласа Господа Бога својега да ходимо по законима његовијем, које нам је дао преко слуга својих пророка.
11 И сав Израиљ преступи закон твој, и отступи да не слуша гласа твојега; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија слуге Божијега, јер му згријешисмо.
12 И он потврди ријечи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свијем небом како би у Јерусалиму.
13 Како је писано у закону Мојсијеву, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу својему да бисмо се вратили од безакоња својега и пазили на истину твоју.
14 И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свијем дјелима својим која чини, јер не слушасмо гласа његова.
15 Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље Мисирске руком крјепком, и стекао си себи име, како је данас, згријешисмо, безбожни бисмо.
16 Господе, по свој правди твојој нека се одврати гњев твој и јарост твоја од града твојега Јерусалима, свете горе твоје; јер са гријеха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руг у свијех који су око нас.
17 Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге својега и молбе његове, и обасјај лицем својим опустјелу светињу своју, Господа ради.
18 Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради него ради милости твоје падамо пред тобом молећи се.
19 Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ.
Шта каже Писмо
1 И приближаваху се к њему сви цариници и грјешници да га чују.
2 И викаху на њега фарисеји и књижевници говорећи: овај прима грјешнике и једе с њима.
3 А он им каза причу ову говорећи:
4 Који човјек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6 И дошавши кући сазове пријатеље и сусједе говорећи им: радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свијеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9 И нашавши сазове другарице и сусједе говорећи: радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једнога грјешника који се каје.
11 И рече: један човјек имаше два сина,
12 И рече млађи од њих оцу: оче! дај ми дио имања што припада мени. И отац им подијели имање.
13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у даљну земљу; и онамо просу имање своје живјећи беспутно.
14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15 И отишавши приби се код једнога човјека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17 А кад дође к себи, рече: колико најамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади!
18 Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! сагријеших небу и теби,
19 И већ нијесам достојан назвати се син твој: прими ме као једнога од својијех најамника.
20 И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и цјелива га.
21 А син му рече: оче, сагријеших небу и теби, и већ нијесам достојан назвати се син твој.
22 А отац рече слугама својијем: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24 Јер овај мој син бјеше мртав, и оживље; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25 А син његов старији бијаше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу пјевање и подвикивање.
26 И дозвавши једнога од слугу запита: шта је то?
27 А он му рече: брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здрава видио.
28 А он се расрди и не шћадијаше да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29 А он одговарајући рече оцу: ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповијести, па мени никад нијеси дао јарета да бих се провеселио са својијем друштвом;
30 А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31 А он му рече: сине! ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживље; и изгубљен бјеше и нађе се.
9 Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде.
Псалми
Пс 6
1 Господе! немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гњеву својем наказати.
2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцијели ме, јер су кости моје устрептале,
3 И душа се моја врло уздрхтала. А ти, Господе, докле ћеш.
4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
5 Јер мртве не спомињу тебе; у гробу ко ће те славити?
6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
Пс 32
1 Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.
2 Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.
3 Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.
4 Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.
5 Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.
6 Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.
7 Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.
8 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.
9 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.
10 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.
11 Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.
Пс 38
1 Господе! немој ме карати у гњеву својем, нити ме наказати у јарости својој.
2 Јер стријеле твоје устријелише ме, и рука ме твоја тишти.
3 Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега.
4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега.
6 Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан;
7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.
8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца својега.
9 Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.
10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари.
13 А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.
14 Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега.
19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене.
22 Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!
Пс 51
1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2 Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме.
3 Јер ја знам пријеступе своје, и гријех је мој једнако преда мном.
4 Самоме теби згријеших, и на твоје очи зло учиних, а ти си праведан у ријечима својим и чист у суду својем.
5 Гле, у безакоњу родих се, и у гријеху затрудње мати моја мном.
6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бјељи од снијега.
8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9 Одврати лице своје од гријеха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11 Немој ме одвргнути од лица својега, и светога духа својега немој узети од мене.
12 Врати ми радост спасења својега, и дух владалачки нека ме поткријепи.
13 Научићу безаконике путовима твојим, и гријешници к теби ће се обратити.
14 Избави ме од крви, Боже, Боже, спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду твоју.
15 Господе! отвори уста моја, и она ће казати хвалу твоју.
16 Јер жртве нећеш: ја бих је принио; за жртве паљенице не мариш.
17 Жртва је Богу дух скрушен, срца скрушена и поништена не одбацујеш, Боже.
18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове Јерусалимске.
19 Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник твој теоце.
Пс 130
1 Из дубине вичем к теби, Господе!
2 Господе! чуј глас мој. Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.
3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе: Господе, ко ће остати?
4 Али је у тебе праштање, да би те се бојали.
5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.
6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.
7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.
8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.
Пс 143
1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.
2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред тобом нико жив.
3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мојега.
5 Помињем дане старе, пребрајам све послове твоје, размишљам о дјелима руку твојих.
6 Пружам к теби руке своје; душа је моја као суха земља пред тобом.
7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мојега, немој одвратити лица својега од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
8 Рано ми јави милост своју, јер се у тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к теби подижем душу своју.
9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к теби притјечем.
10 Научи ме творити вољу твоју, јер си ти Бог мој; дух твој благи нека ме води по стази правој.
11 Имена ради својега, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.
12 И по милости својој истријеби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам твој слуга.