Дан 248 од 365

Јест 2:1–23

1 Послије тога, кад се утиша гњев цара Асвира, он се опомену Астине и што је учинила и што је наређено за њу.

2 И рекоше момци цареви, слуге његове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех;

3 И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својега да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царева, чувара женскога, и нека им се дају потребе за љепоту.

4 Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако.

5 Бијаше у Сусану царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова,

6 Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведену у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којега зароби Навуходоносор цар Вавилонски.

7 Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.

8 И кад се разгласи ријеч царева и заповијест, и много се дјевојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Игаја чувара женскога.

9 И дјевојка му омиље и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскога дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому.

10 Јестира не каза народа својега ни рода својега, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује.

11 А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскога дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње.

12 А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и другим стварима за љепоту женску),

13 Тада би дјевојка ишла к цару, и што би год рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев.

14 Увече би ушла а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царева, чувара иночкога; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену.

15 И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него што рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакога ко је виђаше.

16 Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетога мјесеца, које је мјесец Тевет, седме године царовања његова.

17 И цару омиље Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на главу и учини је царицом на мјесто Астинино.

18 И учини цар велику гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може.

19 А кад се другом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем.

20 А Јестира не каза својега рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега.

21 У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.

22 А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.

23 И кад се ствар извидје и нађе, бише објешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем.

Рим 9:1–33

1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом светијем:

2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

3 Јер бих жељео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по тијелу,

4 Која су Израиљци, којијех је посинаштво и слава, и завјет и закон, и богомољство, и обећања;

5 Којијех су и оци, и од којијех је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословен вавијек. Амин.

6 А није могуће да ријеч Божија прође: јер нијесу сви Израиљци који су од Израиља;

7 Нити су сви дјеца који су сјеме Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се сјеме.

8 То јест, нијесу оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него дјеца обећања примају се за сјеме.

9 Јер је ово ријеч обећања: у ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син.

10 Не само пак она него и Ревека, кад затрудње од самога Исака оца нашега.

11 Јер још док се дјеца не бијаху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

12 Не за дјела, него онога ради који позива рече јој се: већи ће служити мањему,

13 Као што стоји написано: Јаков ми омиље, а на Исава омрзох.

14 Шта ћемо дакле на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

15 Јер Мојсију говори: кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

16 Тако дакле нити стоји до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који помилује.

17 Јер писмо говори Фараону: за то те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

18 Тако дакле кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

19 Рећи ћеш ми: зашто нас још криви? јер ко се може супротити вољи његовој?

20 А ко си ти, о човјече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио?

21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

22 А кад шћаше Бог да покаже гњев свој и да објави силу своју, поднесе с великијем трпљењем судове гњева који су приправљени за погибао.

23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

24 Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

25 Као што и у Јосији говори: назваћу народ својијем који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

26 И биће на мјесту, гдје им се рече: ви нијесте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога живога.

27 А Исаија виче за Израиља: ако буде број синова Израиљевијех као пијесак морски, остатак ће се спасти.

28 Јер ће он извршити ријеч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро ријеч своју на земљи.

29 И као што прорече Исаија: да нам није Господ Саваот оставио сјемена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

30 Шта ћемо дакле рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вјере.

31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закона правде.

32 Зашто? Јер не тражи из вјере него из дјела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

33 Као што стоји написано: ево мећем у Сиону камен спотицања и стијену саблазни; и који га год вјерује неће се постидјети.

Јов 10:13–22

13 И сакрио си то у срцу својему; али знам да је у тебе.

14 Ако сам згријешио, опазио си ме, и нијеси ме опростио безакоња мојега.

15 Ако сам скривио, тешко мени! ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.

16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.

17 Понављаш свједочанства своја против мене, и умножаваш гњев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.

18 Зашто си ме извадио из утробе? о да умријех! да ме ни око не видје!

19 Био бих као да нигда нијесам био; из утробе у гроб био бих однесен.

20 Није ли мало дана мојих? престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,

21 Прије него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сјен смртни,

22 У земљу тамну као мрак и у сјен смртни, гдје нема промјене и гдје је видјело као тама.