О детях и воспитании

4 Мој 6:25–27

25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

Мк 10:13–16

13 И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

14 А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

15 Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

1 Кор 13:4–8

4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

5 Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

6 Не радује се неправди, а радује се истини,

7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

4 Мој 6:25–27

25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

Пс 128

1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!

2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.

4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.

5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;

6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!

5 Мој 6:4–9

4 Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ.

5 Зато љуби Господа Бога својега из свега срца својега и из све душе своје и из све снаге своје.

6 И нека ове ријечи који ти ја заповиједам данас буду у срцу твом.

7 И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем, кад лијежеш и кад устајеш.

8 И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима.

9 И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим.

Мк 10:14–14

14 А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

1 Цар 3:6–9

6 А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу његову, као што се види данас.

7 И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.

8 И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.

9 Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?

3 Јн 1:4–4

4 Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе.

Пс 127

1 Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.

2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.

3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.

4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.

5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

Пс 128

1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!

2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.

4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.

5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;

6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!