Брак и семья
о супругах, о мире в семье, о вдовах и сиротах
Засад само на руском
Молитве из Писма
Благословение Аарона4 Мој 6:25–27
Родители благословляют детей. Общее для христиан и иудеев.
25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!
26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!
Молитва Товии в брачную ночьТов 8:5–8
Древнейшая молитва новобрачных, второканон.
Ове књиге или главе нема у преводу Даничића и Караџића, зато је приказан руски Синодални текст.
5 И начал Товия говорить: благословен Ты, Боже отцов наших, и благословенно имя Твое святое и славное вовеки! Да благословляют Тебя небеса и все творения Твои!
6 Ты сотворил Адама и дал ему помощницею Еву, подпорою - жену его. От них произошел род человеческий. Ты сказал: нехорошо быть человеку одному, сотворим помощника, подобного ему.
7 И ныне, Господи, я беру сию сестру мою не для удовлетворения похоти, но поистине как жену: благоволи же помиловать меня и дай мне состариться с нею!
8 И она сказала с ним: аминь.
Любовь долготерпит1 Кор 13:4–8
О любви.
4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5 Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6 Не радује се неправди, а радује се истини,
7 Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
Жена твоя — как плодовитая лозаПс 128
О семье и детях.
1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!
2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.
3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.
4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.
5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;
6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!
Не хорошо быть человеку одному1 Мој 2:18–24
Основа брака.
18 И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.
19 Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20 И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом;
22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23 А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.
24 За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
«Куда ты пойдёшь, пойду и я»Рута 1:16–17
Слова верности.
16 Али Рута рече: немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и гдје се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.
17 Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.
Как хорошо жить братьям вместеПс 133
О единстве.
1 Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!
2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;
3 Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.
Подчиняйтесь друг другу в страхе БожиемЕф 5:21–33
21 Слушајући се међу собом у страху Божијему.
22 Жене! слушајте своје мужеве као Господа.
23 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела.
24 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.
25 Мужеви! љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,
26 Да је освети очистивши је купањем воденијем у ријечи;
27 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или такога чега, него да буде света и без мане.
28 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја тјелеса; јер који љуби своју жену, себе самога љуби.
29 Јер нико не омрзну кад на своје тијело, него га храни и грије, као и Господ цркву.
30 Јер смо уди тијела његова, од меса његова, и од костију његовијех.
31 Тога ради оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
32 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.
33 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа.
Шта каже Писмо
24 За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
1 Угледајте се дакле на Бога, као љубазна дјеца,
2 И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.
3 А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;
4 Тако и срамотне и луде ријечи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.
5 Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дијела у царству Христа и Бога.
6 Нико да вас не вара празнијем ријечима; јер овијех ради иде гњев Божиј на синове непокорности.
7 Не бивајте дакле заједничари њихови.
8 Јер бијасте негда тама, а сад сте видјело у Господу: као дјеца видјела живите;
9 Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.
10 Истражујте што је Богу угодно.
11 И не пристајте на безродна дјела таме, него још карајте.
12 Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.
13 А све за што се кара, видјело објављује; јер све што се објављује, видјело је;
14 Зато говори: устани ти који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће те Христос.
15 Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;
16 Пазите на вријеме, јер су дани зли,
17 Тога ради не будите неразумни, него познајте што је воља Божија.
18 И не опијајте се вином, у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,
19 Говорећи међу собом у псалмима и појању и пјесмама духовнијем, пјевајући и припијевајући у срцима својијем Господу;
20 Захваљујући за свашто у име Господа нашега Исуса Христа Богу и оцу;
21 Слушајући се међу собом у страху Божијему.
22 Жене! слушајте своје мужеве као Господа.
23 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тијела.
24 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.
25 Мужеви! љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,
26 Да је освети очистивши је купањем воденијем у ријечи;
27 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или такога чега, него да буде света и без мане.
28 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја тјелеса; јер који љуби своју жену, себе самога љуби.
29 Јер нико не омрзну кад на своје тијело, него га храни и грије, као и Господ цркву.
30 Јер смо уди тијела његова, од меса његова, и од костију његовијех.
31 Тога ради оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
32 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.
33 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа.
1 Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи, којима га је учила мати његова.
2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?
3 Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.
4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.
6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;
7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.
8 Отворај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти.
9 Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер.
11 Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.
12 Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.
13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.
16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.
18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено.
20 Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљине.
22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одијело јој је.
23 Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.
24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.
26 Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.
27 Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.
28 Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;
29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.
Псалми
Пс 127
1 Ако Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.
2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.
3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.
4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.
Пс 128
1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!
2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.
3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.
4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.
5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро Јерусалимско у све дане живота својега;
6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!
Пс 133
1 Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!
2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;
3 Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.