О путешествующих
в дорогу, в плавании, в воздухе
Засад само на руском
Молитве из Писма
Поднимаю глаза мои к горамПс 121
Главный псалом путешествующего.
1 Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?
2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.
3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.
4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.
5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.
6 Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.
7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.
8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.
Спускающиеся в мореПс 107:23–30
Для плавающих и для тех, кто в пути по воде.
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.
25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
Благословение Товии: «Ангел Божий да сопутствует вам»Тов 5:17–17
Пожелание в дорогу, второканон.
Ове књиге или главе нема у преводу Даничића и Караџића, зато је приказан руски Синодални текст.
17 Так и условились. Тогда он сказал Товии: будь готов в путь, и отправляйтесь благополучно. И приготовил сын его нужное для пути. И сказал ему отец: иди с этим человеком; живущий же на небесах Бог да благоустроит путь ваш, и Ангел Его да сопутствует вам! - И отправились оба, и собака юноши с ними.
Живущий под кровом ВсевышнегоПс 91
1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.
2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.
3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;
4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.
5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,
6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.
9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.
10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.
11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.
12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.
13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.
15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.
16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."
Шта каже Писмо
1 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
2 А кад уђосмо у лађу Адрамитску да пловимо у Азијска мјеста, отискосмо се; и с нама бјеше Аристарх Маћедонац из Солуна.
3 И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лијепо, и допусти му да одлази к својијем пријатељима и да га послужују.
4 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер вјетрови бијаху противни.
5 И препловивши пучину Киликијску и Памфилијску дођосмо у Миру Ликијску.
6 И ондје нашавши капетан лађу Александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
7 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам вјетар не дадијаше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8 И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно мјесто које се зове Добра Пристаништа, код којега близу бјеше град Ласеја.
9 А пошто прође много времена, и већ пловљење не бијаше без страха, јер и пост већ бјеше прошао, свјетоваше Павле
10 Говорећи им: људи! видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа нашијех.
11 Али капетан послуша већма корманоша и господара од лађе неголи Павлове ријечи.
12 А не будући пристаниште згодно за зимовник, свјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и ондје да зимују у пристаништу Критском, које гледа к југу и к западу.
13 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
14 Али не задуго потом дуну насупрот њему буран вјетар који се зове Евроклидон.
15 А кад се лађа оте, и не могаше се вјетру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
16 А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
17 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
18 А кад нам веома досађиваше бура сјутрадан избациваху товаре.
19 И у трећи дан својима рукама избацисмо алат лађарски.
20 А кад се ни сунце ни звијезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, бијаше пропао сав над да ћемо се избавити.
21 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: требаше дакле, о људи! послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
22 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
23 Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим,
24 Говорећи: не бој се, Павле! ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
25 Зато не бојте се, људи; јер вјерујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
26 Али ваља нам доћи на једно острво.
27 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по Адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
28 И измјеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измјерише, и нађоше петнаест хвати.
29 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита мјеста бацише са стражњега краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
30 А кад лађари гледаху да побјегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте ленгере,
31 Рече Павле капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
32 Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
33 А кад шћаше да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
34 Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једноме од вас длака с главе неће отпасти.
35 И рекавши ово узе хљеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
36 Онда се сви развеселивши и они једоше.
37 А у лађи бијаше нас душа свега двјеста и седамдесет и шест.
38 И наситивши се јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
39 А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с пијеском, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
40 И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одријешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према вјетрићу који духаше, вожасмо се крају.
41 А кад дођосмо као на један језик, гдје се море као раздјељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
42 А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
43 Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповједи онима који знаду пливати да искоче најприје, и да изиђу на земљу;
44 А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
Псалми
Пс 91
1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.
2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.
3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;
4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.
5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,
6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.
9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.
10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.
11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.
12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.
13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.
15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.
16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."
Пс 107:23–30
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.
25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
Пс 121
1 Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?
2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.
3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.
4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.
5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.
6 Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.
7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.
8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.