В беде и опасности

Мт 15:25–25

25 А она приступивши поклони му се говорећи: Господе помози ми!

Мт 14:30–30

30 Но видјећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

Мт 26:39–39

39 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти.

Лк 22:42–42

42 Говорећи: оче! кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! али не моја воља него твоја да буде.

Пс 91

1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.

2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.

3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,

6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."

Пс 121

1 Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?

2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.

3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.

4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.

5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.

6 Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.

7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.

8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.

Мк 4:35–41

35 И рече им онај дан увече: хајдемо на ону страну.

36 И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.

37 И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.

38 А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: учитељу! зар ти не мариш што гинемо?

39 И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

40 И рече им: зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере.

41 И уплашише се врло, и говораху један другоме: ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају?

Авак 3:17–19

17 Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.

18 Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега.

19 Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.

Пс 46

1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

2 Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.

3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;

4 Потоци веселе град Божји, свети стан вишњега.

5 Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.

6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.

7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

8 Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,

9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.

10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш бог Јаковљев.

Пс 138

1 Славим те, Господе, од свега срца својега, пред боговима пјевам теби.

2 Поклањам се пред светом црквом твојом, и славим име твоје, за доброту твоју и за истину твоју; јер си по сваком имену свом подигао ријеч своју.

3 У дан, у који зазвах, ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Славиће те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују ријечи уста твојих;

5 И пјеваће путове Господње, јер је велика слава Господња.

6 Јер је висок Господ, и види нискога, и високога издалека познаје.

7 Ако пођем у тузи, ти ћеш ме оживити; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница твоја.

8 Господ ће свршити за мене. Господе! милост је твоја довијека; дјела руку својих не остављај.

Пс 46

1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

2 Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.

3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;

4 Потоци веселе град Божји, свети стан вишњега.

5 Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.

6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.

7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

8 Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,

9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.

10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш бог Јаковљев.

Пс 107:23–30

23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

Пс 91

1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.

2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.

3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,

6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."

Јона 1:17–2:9

1 Али Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.

2 И замоли се Јона Господу Богу својему из трбуха рибљега,

3 И рече: завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој.

4 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве твоје и вали твоји прелазише преко мене.

5 И рекох: одбачен сам испред очију твојих; али ћу још гледати свету цркву твоју.

6 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.

7 Сидох до крајева горских, пријеворнице земаљске нада мном су довијека; али ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.

8 Кад нестајаше душе моје у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к теби, у свету цркву твоју.

9 Који држе лажне таштине, остављају своју милост.

10 А ја ћу ти гласом захвалнијем принијети жртву, испунити што сам завјетовао; спасење је у Господа.

Пс 27

1 Господ је видјело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крјепост живота мојега; кога да се страшим?

2 Ако навале на ме зликовци да поједу тијело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.

3 Ако против мене војска у око стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.

4 За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота својега, да гледам красоту Господњу и раним у цркву његову.

5 Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора својега; на камену гору попео би ме.

6 Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принио бих у његову шатору жртву хвале; запјевао бих и хвалио Господа.

7 Чуј, Господе, глас мој, тебе призивљем, смилуј се на ме и услиши ме.

8 Срце моје говори пред тобом што си рекао: "тражите лице моје"; тражим лице твоје, Господе!

9 Немој одвратити од мене лица својега, немој у гњеву оставити слуге својега; буди помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, спаситељу мој!

10 Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

11 Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради онијех који ме вребају.

12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни свједоци; али злоба говори сама против себе.

13 Вјерујем да ћу видјети доброту Господњу на земљи живијех.

14 Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крјепко, уздај се у Господа.

Пс 61

1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

2 Од краја земље вичем к теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, гдје се не могу попети.

3 Јер си ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

4 Да живим у стану твом довијека, и починем под кровом крила твојих.

5 Јер ти, Боже, чујеш завјете моје и дајеш ми достојање онијех који поштују име твоје.

6 Додај дане к данима царевијем, и године његове продуљи од кољена на кољено.

7 Нека царује довијека пред Богом; заповједи милости и истини нека га чувају.

8 Тако ћу пјевати имену твојему свагда, извршујући завјете своје сваки дан.

Пс 46

1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

2 Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.

3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;

4 Потоци веселе град Божји, свети стан вишњега.

5 Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.

6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.

7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

8 Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,

9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.

10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш бог Јаковљев.

Пс 91

1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.

2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.

3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,

6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."

Пс 107

1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

2 Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

4 Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

5 Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

8 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

10 Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

11 Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

14 Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

15 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

16 Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

17 Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

20 Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

21 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

31 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

32 Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

33 Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

35 Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

37 Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

39 Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.

Пс 121

1 Подижем очи своје ка горама, одакле ми долази помоћ?

2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.

3 Неће дати да попузне нога твоја; не дријемље чувар твој.

4 Гле, не дријемље и не спава чувар Израиљев.

5 Господ је чувар твој, Господ је сјен твој, он ти је с десне стране.

6 Дању те неће сунце убити ни мјесец ноћу.

7 Господ ће те сачувати од свакога зла, сачуваће душу твоју Господ.

8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, отсад и довијека.