Псалмиглава 78

У Синодалном преводу ово је Псалам 77 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Псалом написан с целью найти в фактах из прошлой жизни еврейского народа объяснение некоторых событий настоящего времени (67:-7:2) и руководство для будущего (4-8). Из таких фактов писатель останавливается на вероломстве колена Ефремова, его неблагодарности пред Господом (10-12). Заканчивает указанием, что в этом пренебрежении заповедей Иеговы и недостоинств Ефрема заключается причина, почему Господь его отверг, а избрал Иуду, гору Сион и царя Давида для правления народом (67:-7:1). Последние слова указывают на апологетическую цель псалма - оправдать необходимость и полезность избрания для столицы горы Сион, перенесения туда Кивота Завета и избрания Давида не из племени Ефремова, а из колена Иуды. Многолюдное, богатое и гордое колено Ефремово пользовалось до Давида громадным влиянием на весь еврейский народ. Лишение его святыни Ковчега Завета при Давиде, равно как избрание царя из другого племени вызывало среди ефремлян недовольства и являлось, вероятно, источником некоторых внутренних усобиц. Для предотвращения и уничтожения последних писатель написал означенный псалом. Отсюда должно заключить, что он был современником Давида, тем Асафом, который пользовался среди народа великим авторитетом, как "прозорливец" и который был одним из начальников хоров Давидовых.

Внимай весь народ моему слову, в котором я сообщу узнанное от отцов для нашего научения и передачи потомкам, чтобы не забывать Бога и не походить на упорных и мятежных отцов (1-8). Сыны Ефремовы не сохранили Завета Божия, забыли его многочисленные чудеса при выходе и после выхода из Египта (9-16). Они продолжали раздражать Господа и в пустыне, требуя себе пищи, какой им хотелось. Господь чудесно питал их и они гибли от пресыщения (17:-31). Они все-таки продолжали грешить. Когда же Господь посылал на них бедствия, и они взывали к Нему, Он спасал их (32-40). По избавлении они снова оскорбляли Господа и не помнили тех великих милостей, которыми Он осыпал их с изведения из Египта и после поселения в Палестине (41-55). И на этой земле они оскорбляли Его своими высотами, почему Он и отверг жилище в Силоме и отдал в плен Кивот Завета (56-66). Тогда-то Господь отверг колено Ефремово, а избрал Иуду, гору Сион и царя Давида, чистого сердцем и кроткого (67:-7:2).

1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к ријечима уста мојих.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Внимай, народ", "приклоните ухо" - внимательно слушайте, так как сообщаемое автором имеет большую важность. Таковым и является содержание псалма, которое, кроме важности своих религиозно-нравственных наставлений, направлялось к умиротворенно общества и всего народа, на котором спор из-за перенесения Кивота Завета в Иерусалим и избрания Давида в цари отзывался очень тяжело.

2Отворам за причу уста своја, казаћу старе приповијетке.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. "Притча" - краткое изречение; "гадание" - тоже краткая, за своей образностью не сразу понятная речь. Но автор не выдержал своего обещания: последующее содержание псалма хотя и состоит в кратком указании фактов, но не представляет ничего замысловатого.

3Што слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

4Нећемо затајити од дјеце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу његову и чудеса која је учинио.

5Свједочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду дјеци својој;

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. "Он постановил устав в Иакове, положил закон в Израиле" - Бог издал законы для всего еврейского народа не с целью их постоянного изменения, но для непреложного и точного исполнения.

6Да би знао потоњи нараштај, дјеца која ће се родити, па и они да би казивали својој дјеци

7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дјела Божијих, и заповијести његове да држе;

8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не бјеше тврд срцем својим, нити вјеран Богу духом својим.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Предлагаемые ниже писателем факты из прошлой истории еврейского народа имеют поучающее значение: они сообщают то дурное из жизни предков, что потомки должны избегать.

9Синови Јефремови наоружани, који стријељају из лука, вратише се натраг, кад бијаше бој.

10Не сачуваше завјета Божијега, и по закону његову не хтјеше ходити.

11Заборавише дјела његова, и чудеса, која им је показао,

Тумачење, ст. 9–11 (на руском)

. К таким поучительным фактам относится поведение ефремлян, отрекавшихся от Бога, несмотря на все многочисленные чудеса, совершенные Им. Это отрицание, однако, как видно из фактов обращения того же Ефрема к Богу в минуты бедствий, было не теоретическим, сознательным отвержением истин Богооткровенного закона, а недостатком живой и деятельной веры, было - практическим неверием.

12Како пред очима њиховијем учини чудеса у земљи Мисирској, на пољу Соану;

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. "Поле Цоан" - главный город Нижнего Египта, где Моисей совершал пред фараоном свои многочисленные чудеса.

13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

14И води их дању облаком, и сву ноћ свијетлијем огњем;

15Раскида стијене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

16Изводи потоке из камена, и води воду ријекама.

17Али они још једнако гријешише њему, и гњевише вишњега у пустињи.

18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. Несмотря на чудесное освобождение из Египта, ефремляне и в пустыне "искушали Бога в сердце" - обнаруживали глубокое неверие в Иегову, когда сомневались в Его силе накормить их.

19И викаше на Бога, и рекоше: "може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

20Ево! он удари у камен, и потече вода, и ријеке устадоше; може ли и хљеба дати? хоће ли и меса поставити народу својему?

21Господ чу и разљути се, и огањ се разгорје на Јакова, и гњев се подиже на Израиља.

22Јер не вјероваше Богу и не уздаше се у помоћ његову.

23Тада заповједи облацима одозго, и отвори врата небеска,

24И пусти, те им подаждје мана за јело, и хљеб небески даде им.

25Хљеба анђелскога јеђаше човјек; посла им јела до ситости.

Тумачење, ст. 24–25 (на руском)

. Манна называется "хлебом небесным", так как была послана с неба. - "Хлеб ангельский ел человек", т. е. манну. Называется она хлебом ангельским не потому, чтобы в ней нуждались ангелы, духи бесплотные, а потому, что она "подаваема была ангелами" (блаж. Феодорит), как ближайшими исполнителями воли Божией. Название ангельской, поэтому, указывает на сверхъестественность происхождения манны.

26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

27И као прахом засу их месом, и као пијеском морским птицама крилатим;

Тумачење, ст. 27 (на руском)

. "Как пыль, одождил на них мясо, и, как песок морской, птиц пернатых" - обилие крастелей, посланных Богом евреям в пустыне.

28Побаца их сред окола њихова, око шатора њиховијех.

29И наједоше се и даде им што су жељели.

30Али их још и не прође жеља, још бјеше јело у устима њиховијем,

31Гњев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

32Преко свега тога још гријешише, и не вјероваше чудесима његовијем.

33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

34Кад их убијаше, онда притјецаху к њему, и обраћаху се и искаху Бога;

Тумачење, ст. 34 (на руском)

. Как только евреев постигали бедствия, они "с раннего утра", тотчас же обращались к Богу. Их преданность Господу была нетвердой и непостоянной.

35И помињаху да је Бог обрана њихова, и вишњи избавитељ њихов.

36Ласкаху му устима својима, и језиком својим лагаху му.

Тумачење, ст. 36 (на руском)

. "Льстили Ему устами своими и языком лгали пред Ним", означает не то, что молитва евреев пред Господом в моменты опасностей и бедствий была сознательно лицемерной, так как Господь, как Всеведущий, знал бы это и не принял бы ее, как оскорбление, а то, что моменты покаяния были непродолжительны, являлись кратковременной вспышкой, за которой, по миновании опасности, наступал снова период своеволия и забвения Бога.

37А срце њихово не бјеше њему вјерно, и не бијаху тврди у завјету његову.

38Али он бјеше милостив, и покриваше гријех, и не помори их, често устављаше гњев свој, и не подизаше све јарости своје.

39Опомињаше се да су тијело, вјетар, који пролази и не враћа се.

40Колико га пута расрдише у пустињи, и увриједише у земљи гдје се не живи!

41Све наново кушаше Бога, и свеца Израиљева дражише.

42Не сјећаше се руке његове и дана, у који их избави из невоље,

43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

44И проврже у крв ријеке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

46Љетину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

49Посла на њих огњени гњев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злијех анђела.

Тумачење, ст. 49 (на руском)

. "Посольство злых ангелов" - не по природе злых, а исполнителей грозной воли Бога над греховными людьми.

50Равни стазу гњеву својему, не чува душа њиховијех од смрти, и живот њихов предаде помору.

51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовијем.

52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

54И доведе их на мјесто светиње своје, на ову гору, коју задоби десница његова.

55Одагна испред лица њихова народе; ждријебом раздијели њихово достојање, и по шаторима њиховијем насели кољена Израиљева.

56Али они кушаше и срдише Бога вишњега и уредаба његовијех не сачуваше.

57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

58Увриједише га висинама својим, и идолима својим раздражише га.

59Бог чу и разгњеви се и расрди се на Израиља веома.

60Остави насеље своје у Силому, шатор, у којем живљаше с људима.

61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

Тумачење, ст. 60–61 (на руском)

. "Отринул жилище в Силоме… и отдал в плен крепость Свою", т. е. Ковчег Завета, который для евреев служил знаком присутствия среди них Господа и с которым они выходили на войну. Здесь разумеется факт взятия филистимлянами Ковчега Завета в Азот (см. 1 Цар IV:21; V:1).

62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламтје се.

63Младиће његове једе огањ, и дјевојкама његовијем не пјеваше сватовских пјесама;

Тумачење, ст. 63 (на руском)

. "Девицам его не пели брачных песен" - в этой несчастной войне с филистимлянами так много погибло юношей, что не за кого было выходить замуж.

64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

Тумачење, ст. 64 (на руском)

. "Священники его падали от меча" - разумеется смерть Офни и Финееса.

67:-68. Такое поведение Ефремова колена было причиной отвержения его Господом, избравшим для Своего обитания гору Сион и колено Иудино.

65Најпослије као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

66И поби непријатеље своје с леђа, вјечној срамоти предаде их.

67И не хтје шатора Јосифова, и кољена Јефремова не изабра.

68Него изабра кољено Јудино, гору Сион, која му омиље.

69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довијека.

Тумачење, ст. 69 (на руском)

. "Устроил, как небо, святилище Свое". Скиния, построенная Давидом на Сионе, своей красотой, размерами и богатством превосходила скинию в Силоме, почему она и называется писателем сравнительно с первой - небесной. Пребывание Господа на Сионе - вечно, поэтому ни одно колено не должно мечтать о перенесении Кивота Завета когда-либо в другое место.

7:0-7:2. В личности Давида отмечается простота его прежней жизни ("взял от дворов овчих"), чистота нравственная ("чистота сердца") и мудрость ("руками мудрыми водил евреев"). Эти свойства противоположны тому, что обнаруживал Ефрем своим поведением - гордостью, непослушанием Господу и заботой о своем внешнем преобладании и властвовании над всем народом, почему избран и предпочтен ему Давид, умевший служить народу и понимавший, в чем его истинное благо.

70И изабра Давида слугу својега, и узе га од торова овчијих,

71И од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и нашљедство његово, Израиља.

72И он их пасе чистијем срцем, и води их мудријем рукама.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).