Утром и вечером

Мт 6:9–13

9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;

10 Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;

11 Хљеб наш потребни дај нам данас;

12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;

13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.

Пс 103

1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име његово.

2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједнога добра што ти је учинио.

3 Он ти прашта све гријехе и исцјељује све болести твоје;

4 Избавља од гроба живот твој, вјенчава те добротом и милошћу;

5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.

6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.

7 Показа путове своје Мојсију, синовима Израиљевим дјела своја.

8 Милостив је и добар Господ, спор на гњев и веома благ.

9 Не гњеви се једнако, нити се довијека срди.

10 Не поступа с нама по гријесима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.

11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост његова к онима који га се боје.

12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.

13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који га се боје.

14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.

15 Дани су човјечији као трава; као цвијет у пољу, тако цвјета.

16 Дуне вјетар на њ, и нестане га, нити ће га више познати мјесто његово.

17 Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који га се боје, и правда његова на синовима синова,

18 Који држе завјет његов, и памте заповијести његове, да их извршују.

19 Господ на небесима постави пријесто свој, и царство његово свијем влада.

20 Благосиљајте Господа анђели његови, који сте силни крјепошћу, извршујете ријеч његову слушајући глас ријечи његове.

21 Благосиљајте Господа све војске његове, слуге његове, које творите вољу његову.

22 Благосиљајте Господа сва дјела његова, по свијем мјестима владе његове! Благосиљај, душо моја Господа!

4 Мој 6:25–27

25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

Пс 4

1 Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.

2 Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

3 Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.

4 Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

6 Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.

7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.

8 Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

Пс 63

1 Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.

2 Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.

3 Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;

4 Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.

5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.

6 Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.

7 Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.

8 Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.

9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Пс 5

1 Чуј, Господе, ријечи моје, разумиј помисли моје.

2 Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! јер се теби молим, Господе!

3 Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред тобом, и чекам.

4 Јер си ти Бог који неће безакоња; у тебе нема мјеста ко је зао.

5 Безбожници неће изаћи пред очи твоје; ти ненавидиш све који чине безакоње.

6 Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.

7 А ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и клањам се у светој цркви твојој са страхом твојим.

8 Господе! води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.

9 Јер нема у устима њиховијем истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.

10 Боже! не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на тебе.

11 Па ће се радовати сви који се у те уздају; довијека ће се веселити које ти заклањаш; дичиће се који љубе име твоје.

12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.

Пс 141:1–4

1 Господе, вичем к теби, похити к мени, чуј глас мољења мојега, кад вичем к теби.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.

4 Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.

Пс 91

1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.

2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.

3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;

4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.

5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,

6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.

7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.

8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.

9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.

10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.

11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.

12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.

13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.

14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.

15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.

16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."

Плач 3:22–26

22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвијем, јер милосрђа његова није нестало.

23 Понавља се свако јутро; велика је вјера твоја.

24 Господ је дио мој, говори душа моја; зато ћу се у њега уздати.

25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

26 Добро је мирно чекати спасење Господње.

Пс 143

1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.

2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред тобом нико жив.

3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мојега.

5 Помињем дане старе, пребрајам све послове твоје, размишљам о дјелима руку твојих.

6 Пружам к теби руке своје; душа је моја као суха земља пред тобом.

7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мојега, немој одвратити лица својега од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.

8 Рано ми јави милост своју, јер се у тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к теби подижем душу своју.

9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к теби притјечем.

10 Научи ме творити вољу твоју, јер си ти Бог мој; дух твој благи нека ме води по стази правој.

11 Имена ради својега, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.

12 И по милости својој истријеби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам твој слуга.

Пс 3

1 Господе! како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.

2 Многи говоре за душу моју: нема му помоћи од Бога.

3 Али ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; ти подижеш главу моју.

4 Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.

5 Ја лијежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.

6 Не бојим се много тисућа народа што са свијех страна наваљује на ме.

7 Устани, Господе! помози ми, Боже мој! јер ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.

8 Од Господа је спасење; нека буде на народу твом благослов твој!

Пс 4

1 Кад те зовем, чуј ме, Боже, правдо моја! у тјескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.

2 Синови човјечији! докле ће слава моја бити у срамоти? докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?

3 Знајте да Господ дивно чува светога својега; Господ чује кад га зовем.

4 Гњевећи се не гријешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.

5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.

6 Многи говоре: ко ће нам показати што је добро? Обрати к нама, Господе, свијетло лице своје.

7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.

8 Ја мирно лијежем и спавам; јер ти, Господе, сам дајеш ми те сам без страха.

Пс 63

1 Боже! ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној.

2 Тако бих те угледао у светињи, да бих видио силу твоју и славу твоју.

3 Јер је доброта твоја боља од живота. Уста би моја хвалила тебе;

4 Тако бих те благосиљао за живота свога, у име твоје подигао бих руке своје.

5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радоснијем гласом хвалила би те уста моја.

6 Кад те се сјећам на постељи, све ноћне страже размишљам о теби.

7 Јер си ти помоћ моја, и у сјену крила твојих веселим се.

8 Душа се моја прилијепила за тебе, десница твоја држи ме.

9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Пс 141

1 Господе, вичем к теби, похити к мени, чуј глас мољења мојега, кад вичем к теби.

2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

3 Постави, Господе, стражу код језика мојега, чувај врата уста мојих.

4 Не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њиховијех.

5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

6 Расуше се по каменијем врлетима судије њихове, и чуше ријечи моје како су благе.

7 Као кад ко сијече и теше, тако се разлетјеше кости наше до чељусти пакленијех.

8 Али су к теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у тебе се уздам, немој одбацити душе моје.

9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства онијех, који чине безакоње.

10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.

Пс 145:15–16

15 Очи су свијех к теби управљене, и ти им дајеш храну на вријеме;

16 Отвораш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.